• Pregleda: 3368

Radna praksa za mlade

Program „Biznis mladih Srbije“ poziva mlade ljude do 30 godina, koji su stekli srednji, viši ili visoki stepen stručne spreme, da se prijave za učešće u dvomesečnom programu radne prakse na konkretne praktikantske pozicije predstavljenje u tabeli na poslednjim stranama ovog javnog poziva. Cilj programa je da se mladima omogući sticanje radnog iskustva, koje je jedan od ključnih uslova za zapošljavanje na savremenom tržištu rada.
Radna praksa za mlade

Potencijalni praktikanti će, nakon preliminarne selekcije, pohađati obuku za prilagođavanje na radno okruženje (profesionalna komunikacija i pravila ponašanja u radnoj sredini). Nakon obuke, potencijalni praktikanti će proći dodatan proces selekcije na intervjuima kod poslodavaca koji su otvorili praktikantske pozicije.

Odabrani praktikanti će, na početku radne prakse, dobiti stručnog mentora koji će definisati profesionalne veštine koje mlada osoba treba da stekne, a koje su deo razvojnih ciljeva obavljanja prakse. Tokom trajanja prakse i poslodavac i praktikant biće u kontaktu sa regionalnim koordinatorom programa „Biznis mladih Srbije“. Na taj način će se pratiti realizacija ciljeva prakse i pružiti podrška u prevazilaženju eventualnih problema.

Praktikanti će tokom i nakon obavljene prakse dati svoju procenu programa prakse. Od poslodavaca se očekuje da na kraju realizacije prakse ocene rad praktikanata i da im izdaju potvrdu o obavljenoj radnoj praksi.

Programom je predviđeno da radne prakse traju dva meseca. Za vreme trajanja prakse, „Biznis mladih Srbije“ će praktikantima obezbeđivati mesečnu novčanu nadoknadu (fiksni iznos) koja je namenjena refundaciji osnovnih troškova radne prakse (npr. lokalni transport i troškovi ishrane)

Vremenski okvir

Poziv je otvoren do 15. oktobra 2012. godine. Preliminarna selekcija potencijalnih praktikanata biće obavljena do 18. oktobra 2012. godine. Preliminarno selektovani potencijalni praktikanti biće upućeni na obaveznu jednodnevnu obuku u svojim mestima od 19. do 23. oktobra 2012. godine. Nakon uspešno završene obuke potencijalni praktikanti će biti upoznati sa poslodavcima koji nude mogućnost za radne prakse. Intervjuisanje i odluku o kandidatima koje će primiti na praksu poslodavci će obaviti u periodu od 22. do 29. oktobra 2012. godine. Prijem mladih na radnu praksu može početi najkasnije 1. novembra 2012. godine, a radne prakse se završavaju 31. decembra 2012. godine.

Uslovi za konkurisanje

Pravo učešća imaju mlade osobe:

  • do i uključujući 30 godina starosti,
  • koje su nezaposlene, na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje,
  • sa prebivalištem u gradovima/opštinama Subotica, Sombor i Kanjiža.

Obaveze potencijalnih praktikanata

Potencijalni praktikant je u obavezi da:

  • pohađa jednodnevnu obuku za prilagođavanje na radno okruženje;
  • potpiše Ugovor o delu, kojim se definišu prava i obaveze praktikanta;
  • na mesečnom nivou dostavi izveštaj o radnoj praksi regionalnom koordinatoru programa Biznis mladih Srbije.

Potrebna dokumenta za učestvovanje u programu

Formular za prijavu za učešće u programu.
Ukoliko bude odabran za konkretnu praktikantsku poziciju biće potrebna potvrda o radnom statusu koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Selekcija

Preliminarnu selekciju potencijalnih praktikanata obaviće komisija sastavljena od predstavnika programa „Biznis mladih Srbije“ i USAID Projekta održivog lokalnog razvoja.

Selekcija će biti obavljena na osnovu rang liste, do ispunjenja predviđenog broja mesta za praktikante. U okviru ovog ciklusa programa „Biznis mladih Srbije“ (novembar - decembar 2012. godine) predviđena je realizacija radnih praksi za 65 praktikanata na teritoriji Srbije. U slučaju velikog interesovanja praktikanata za program, Komisija može doneti odluku o povećanju broja radnih praksi za ovaj period, o čemu će obavestiti javnost putem veb strane programa www.bisznismladihsrbije.org i putem sajta www.subotica.com.

Način podnošenja prijave

Popunjeni prijavni formular pošaljite elektronskim putem, s naznakom „Prijava za prijem mladih na radne prakse“, na . Kontakt osoba za dodatne informacije za za Suboticu Sombor i Kanjižu – Boris Saulić, 065/853-8528 .

 

Praktikantske pozicije za novembar-decembar 2012. godine su:

  1. Prodavac u maloprodaji (SSS) - Subotica
  2. Pravnik (diplomirani pravnik) - Horgoš
  3. Konsultant ekonomista (IV stepen) - Subotica

povezane teme

8
Petar Kropotkin Odgovori
Eto na šta si spao nesrećniče. Dva meseca da te izrabljuju za sendvič i putne troškove.
Pamet u glavu, kuku i motiku u ruke!
Tanja Odgovori
Nije mi jasno kako neko može tako ograničeno da razmišlja da je rad isključivo vezan za finansije??! Ljudi nude da radite kod njih određeno vreme za iskustvo i poznanstva, a vi to negativno gledate??! Jedno je izrabljivanje ali verovatno bi mnogi hteli odmah bez iskustva da se vežu za stzabilna radna mesta, da primaju plate i da ništa ne rade. Poslodavci vam nude priliku da nešto naučite pre nego što počnete da "zapravo radite" i da na taj sledeći, možda prvi ozbiljniji posao dođete spremni i praktično iskusniji. Mnogi bi posle fakulteta ili nekih škola odmah da rade odgovorne poslove, da budu lideri, da rade izazovne poslove ali suština je da se mora ići stepenica po stepenica i za sve je potrebno vreme.

Ljudi u evropi jedva čekaju da idu negde da volontiraju i stiču praksu (praktično iskustvo) a izgleda da je smao kod nas to nešto najgore.
prakticno Odgovori
Kako neko može da bude tako ograničen i da očekuje da neko ko se prijavio na NSZ da bi se zaposlio i zarađivao za život, sada treba da radi besplatno i da se dokazuje i trudi a da posle na njegovo mesto ipak dođe neki vezaroš!!! Ovakvu praksu bi trebalo zakonski uvesti za sve poslodavce ali i za sve učenike u toku školovanja!!! Ovako poslodavci postaju pravi robovlasnici i izrabljivači!!! Sprečite ovo , dok nam sva omladina ne završi u kriminalu , pošto se kod nas samo od lopovluka može "pošteno" živeti!!! I opet samo ti ekonomisti i pravnici,... a ostali????
Petar Kropotkin Odgovori
@Tanja

"Nije mi jasno kako neko može tako ograničeno da razmišlja da je rad isključivo vezan za finansije??! "

Jok, treba džabe da se radi i dva meseca od tog jednog sendviča da se živi. A te priče o iskustvima i poznanstvima babi, strini, tetki, ujni možeš da prodaješ. Nije ovaj narod baš tolika ovca pa da ne zna da su gospodi "poslodavcima" te prakse i volontiranja savršen izgovor da na određeno vreme obezbede sebi besplatnu radnu snagu jer im se može pošto je situacija sa nezaposlenošću takva da se za jedno radno mesto otima na stotine kandidata. Iskustva u radu na crno većina mladih ljudi ima i na pretek i oni se sigurno ne prijavljuju da volontiraju ne bi li "stekli profesionalne veštine" i "prilagodili se na radno okruženje" već su primorani da rade džabe po nekoliko meseci u nadi da će biti prijavljeni za stalno nakon navodnog "probnog perioda".
Buržoazija se u ovoj truloj, srpskoj tranzicionoj, kapitalističkoj ekonomiji toliko osilila pa joj sada više nije dovoljno to što parazitira na višku vrednosti rada najamnih radnika već je počela da ih nabeđuje da im je rad sam po sebi dovoljna nadnica i da još treba da im se zahvale na privilegiji i časti što "volontiraju" pod čizmom tako uspešnih i sposobnih "lidera".
Ovi su te narode do sada jahali otpozadi a sad već i u mozak hoće da te jebu.
Tanja Odgovori
Ja za razliku od vas imam mnogo drugačija iskustva, možda zato što radim u toj branši i imam prilike svakodnevno da se uverim koliko su ljudi generalno zadovoljni iskustvom koje su stekli i svim tim poznanstvima.

Veliki je problem što brkate JAVNA preduća i PRIVATNE firme, jer nijedna iole ozbiljna privatna firma neće da radi protiv sebe, odnosno da zapošljava nestručan kadar, pa makar to bio i "rođak" jer ako privatnik sebi želi loše poslovanje onda ili je lud ili nema veze sa biznis logikom.

Za razliku od javnih preduzeća gde se mimo konkursa zapošljavaju neretko nestručna lica koja sede u upravnim odborima i mimo svojih kvalifikacija učestvuju u donošenju odluka o poslovanju - njima to ne predstavlja problem jer znaju da onaj ko ih je angažovao on će ih i štititi a narod će i dalje plaćati platu 1. u mesecu.

Privatnici uvek traže najbolji kadar za sebe jer njih ne vode stranke nego surovo tržište, motivisani borbom protiv konkurencije i ostalih tržišnih nepoznanica. Uključite logiku i shvatite zašto se u privatnim traži iskustvo, praktično znanje i volja za radom, u odnosu na javna preduzeća gde je dovoljno da ste rođak ili poslušnik neke političke opcije. Tamo se konkursi ako se raspišu - raspišu proforme, a za privatnike traži se znanje i iskustvo.
Petar Kropotkin Odgovori
@Tanja

"Ja za razliku od vas imam mnogo drugačija iskustva..."

Kad si se već uhvatila za logiku, trebalo bi da znaš da je frljanje anegdotalnim dokazima jedna vrsta logičke greške.

"Privatnici uvek traže najbolji kadar za sebe jer njih ne vode stranke nego surovo tržište, motivisani borbom protiv konkurencije i ostalih tržišnih nepoznanica"

Haha, ovo k'o Miltona Fridmena da čitam.
Pa opšte je poznato da su 99% tih "uspešnih" privatnika funkcioneri ili članovi kojekakvih stranaka bliskih vlasti, iz prostog razloga što su kapital i država nerazdvojni i funkcionišu u simbiozi, pogotovo u ovakvim duboko korumpiranim društvima kao što je naše. Svi izgleda osim tebe vidimo da što su uspešniji, to su po pravilu integrisaniji u državni aparat.
Nepotizma u privatnim firmama imaš na pretek. U gomili "uglednih" i "uspešnih" subotičkih privatnih firmi je standarna praksa da vlasnici u menadžment zapošljavaju svoju decu i familiju.
A što se tiče iskustva, praktičnog znanja i volje za radom, na evidenciji za nezaposlene ih možeš pronaći na tone i upravo to je razlog zbog kog se buržoaska banda toliko osilila pa ovaj narod izrabljuje kojekakvim nazovi praksama i volontiranjima, znajući da će muka čoveka naterati da radi i za džabe u nadi da će jednog dana pronaći stalno zaposlenje. I još kao vrhunac bezobrazluka sve to predstavljaju kao neku vrstu sopstvenog altruizma i nazovi društvene odgovornosti. More m'rš!
tacno Odgovori
@Tanja

Slazem se, kad se vec privatizuje ova drzava onda su ovakvi programi korisni jer privatnik ce radije zaposliti nekoga sa nekim iskustvom ko zna da radi posao. Tako je svuda na zapadu i ovakav program ti samo dobro moze doneti u surovom kapitalizmu.
andrea Odgovori
draga Tanja privatnici iskorištavaju ljude da im rade besplatno i to debelo. a treba od nečega i da se živi. od hvala nema hleba. ako živi neko kod mame i tate onda jedino može to sebi da priušti ali ako živi sam ili ima prodicu mora i na njih da misli. razmisli malo. evo npr. traže prodavca u malopodaji znaš li koliko ima prodavca na sizu ??? ili koliko ima ekonomista? sve su ovo gluposti.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.