• Pregleda: 1500

Prevencija i rano otkivanje ključni u borbi protiv malignih bolesti

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine započeta je trogodišnja kampanja pod sloganom "Ja sam, ja hoću" kojom se podseća da kako pojedinac, tako i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima.
Prevencija i rano otkivanje ključni u borbi protiv malignih bolesti

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Prema rečima dr Zorice Dragaš, specijaliste socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja, vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima u većini zemalja u razvoju, te da muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, prostate, kolona i rektuma, dok se kod žena maligni proces najčešće lokalizuje na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

- Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi - kaže dr Dragaš.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske, zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja su niže kod muškaraca nego kod žena, koje su, odmah posle žena u Mađarskoj, u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože.

- Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope - dodaje dr Dragaš.

Naša sagovornica objašnjava da prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka, moguće je uticati, menjati ih ili potpuno eliminisati.

- Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama, tačnije prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje - poručuje specijalista socijalne medicine.

Naša zemlja ima nacionalne programe za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi u narednom periodu trebalo značajno da smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina, za koje je predviđeno da se mamografski pregledi obavljaju na svake dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine, dok su testiranjem na rak debelog creva obuhvaćeni muškarci i žene starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Pored toga, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti, te njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.

- Veoma važno boriti se protiv mitova, dezinformacija i zabluda u vezi s malignim bolestima, jer odlaganje ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu - zaključuje dr Zorica Dragaš.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

5
C Odgovori
Sve je to lepo samo što kod doktora ne možeš otići ni kad gotovo umireš. Prevencija je naučna fantastika za našu državu.
Fungus Odgovori
Šta reći..jedemo nekontrolisanu, veštačku hranu, pun antibiotikuma i hormona, pesticida ..lekove sumljivih porekla...zdravstvo nikakvo i kada platiš privatno i ako ne
Danica Odgovori
Na koji način se pozivaju osobe na preventivne preglede? Molim Vas da nam to pojasnite, jer nisam nikad čula da je bilo ko dobio bilo kakav poziv za preventivni pregled.
C
Ne znam, ali očigledno postoje jer evo isti su otkazani jer gospodar dolazi pa bolnica mora da ide da tapše.
Zakletva Vučiću je bitnija od zakletve Hipokritu.
C Odgovori
I jedno pitanje što sam zaboravio, što ima krajnja granica? Oni stariji od 69/74 nam više ne trebaju?
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.