Predstavljene smernice za razvoj zelenih prostora: Subotici potrebno više zelenila

Na skupu su predstavljene smernice sa predlogom sadržaja i preporuka za novi strateški dokument razvoja sistema zelenih prostora Grada Subotice. 

- CIlj nam je da animiramo građane da se uključe u odlučivanje i ovom prilikom smo pozvali sve sugrađane da na društvenim mrežama, sajtovima Arhusa i Terasa pronađu ove smernice jer svako mišljenje je dobro došlo neka daju svoje sugestije i tako ćemo dobiti kvalitetan dokument koji ćemo predstaviti Gradskoj upravi Subotica. Tražićemo da se donosioci odluka odluče za izradu ovakvog jednog novog strateškog dokumenta o zelenilu - ističe Snježana Mitrović r iz regionalnog Arhus centra Subotica.

U okviru predloga objavljen je i izveštaj anketnog istraživanja o javnom zelenilu koji je pokazao da građani smatraju da je našem gradu potrebno više zelenih površina.

- Bez obzira što statistički podatci pokazuju da Subotica kada su u pitanju zelene površine je daleko iznad Evropskom proseka u poređenju sa gradovima sličnih odlika u Srbiji i  nama susednim zemljama. Tako da je situacija u teoriji dobra ali u praksi građani zapravo vide da je zelenila malo jer se već intenzivno proteklih dvadeset godina smanjuje količina drveća u gradu. Jedan od glavnih razloga je smanjenje zelenila ispred privatnih kuća - objašnjava Pera Marković centar za ekologiju i održivi razvoj Subotice i dodaje - Javno zelenilo je spora aktivnost u smislu fizičkih promena. Mi imamo drvorede stare po 150. godina, naš najstariji park je oko 120. godina star. Tu se stvari sporo razvijaju i sporo dolazi do vidljivih promena. Zbog toga moramo uzimati u obzir dugačke rokove i sa te strane mislim da je jako važno da naglasimo aktivnosti grada koje su posebno intenzivne posle 2000. godine. Mi možemo da kažemo da grad u kontinuitetu pokušava da unapredi stanje na javnim zelenim površinama ali ono što je zapravo najveći problem jesu građani jer u krajnjoj liniji zelenilo nema uticaja na tržište nekretnina to ne podiže cenu i to je ono što omogućuje odnosno ne sprečava očuvanje zelenila.

Po oceni stručnjaka stanje u Subotici je dobro kada se gleda neki evropski prosek u smislu procenata zelenila. Problem u urbanom delu grada predstavljaju velike izbetonirane površine i povećan broj parking mesta. Oni ističu da ne treba da se rukovodimo prosekom nego da se ide u unapređenje kako bi se građanima omogućio kvalitetniji život, bolje zdravlje i ambijentalni kvalitet prostora.

- Naše preporuke idu u cilju da se povećaju ulaganja u javno zelenilo da se povećaju prilike da građani sami nešto zasade na svojim parcelama, ispred svojih kuća kako ne bi dolazilo do nekih problema. Takođe da bi se strožije sankcionisale sve vrste uništavanja javnog zelenila. Formiranje radne grupe kako bi se radilo na izradi jednog strateškog dokumenta gde bi bili uključeni stručnjaci na lokalnom i neke od institucija na republičkom nivou. Takav jedan sličan dokument je napravio grad Beograd i mi bi mogli da se ugledamo na njih. Taj dokument bi nam bio osnova da privučemo evropske fondove ili neke druge međunarodne donatore da jednu takvu strategiju implementiramo i poboljšamo kvalitet života u našem gradu - zaključuje Nataša Đereg direktorka centra za ekologiju i održivi razvoj Subotice.

Skup je održan pod sloganom „Unapređenje primene Arhuske konvencije kroz podizanje svesti, javni dijalog, umrežavanje i veće učešće građana“ uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.