Predstavljena knjiga Matije Bećkovića "100 mojih portreta"

Dvorana zadužbine Dušana Radića bila je ispunjena do poslednjeg mesta a ljubitelji dela velikog književnika njegove pesničke portrete slušali su i u predvorju.

- Svaku svoju knjigu sam predstavio u ovom Srpskom kulturnom centru. Ovo je jedan od najlepših kulturnih centara koji postoje i Svetosavska nedelja koja se upravo održava je tradicionalno svečanost na kojoj poezija ima svoje mesto – pun utisaka kaže Bećković. - Rođen sam u Senti, majka mi je iz Kanjiže a moji prijatelji Stevan Raičković i Duško Radović bili su u Subotici u vreme kada sam ja bio u Senti. I njihovi portreti i moji doživljaju vezani za ovdašnje krajeve i ljude su u ovoj knjizi. Poezija je u naše vreme proširila svoje teritorije i svoje sadržaje. Mnoge od ljudi o kojima pišem Subotičani poznaju i zato će im biti još zanimljivije.

Pored Raičkovića i Radovića, koji su deo svog života proveli u našem gradu, Matija je rimom skicirao i Mešu Selomovića, Dobricu Ćosića, Vaska Popu...

- Da ne bih pisao svoje memoare ja sam opisao svoje prijatelje, najupečatljivije događaje iz života. Usmenom zaostavštinom koja obično odlazi sa ljudima i ostaje nezapisana i  sam se oduživao ljudima sa kojima sam proveo život i sa kojima nisam predstajao da se družim i posle njihovog odlaska na onaj svet – dodaje akademik. - Ono što pamtimo je ono što je najsvetije, a ne znamo zašto smo nešto zapamtili. To opet ima neke svoje zakone, nešto nam je bilo važno a toga nismo ni bili svesni kada nam se to desilo. Ne znam po kom kriterijumu ljudska svest izdvoji nešto da se u nju upečati, zaboravite velike događaje a zapamtite neku reč ili nečiji pogled ili neku obrvu.