Potrošeno 3,5 miliona, ali pogrešno

Preporuka glasi - posle teksta na srpskom jeziku, ispod ili desno od njega, u istom obliku i istom veličinom slova treba da stoje i nazivi na jezicima manjina.

O preduzetim merama povodom ove preporuke, Turistička organizacija Subotice dužna je obavestiti kancelariju pokrajinskog ombudsmana u roku od 15 dana.

Inače, pokrajinski ombudsman je reagovao na osnovu primedbe predsednika Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog vijeća Darka Sarića Lukendića, koji je kancelariju obavestio da su novopostavljene table s turističkim informacijama ispisane jedino na srpskom na ćirilici i na engleskom jeziku, iako su na području Subotice u službenoj upotrebi, uz srpski, još i mađarski i hrvatski jezik i pismo.

On je podsetio na obavezu nadležnih organa da postupaju u skladu sa odredbama zakona i Statuta grada, kojima je uređena službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina.

Dopuna:

Mnogi možda ne veruju, ali Subotica ima i turističku organizaciju, u čijoj je nadležnosti naravno i Palić. Nedavno se ova organizacija preko medija pohvalila građanima da je gotovo završila najveći ovogodišnji projekat, a to je postavljanje turističke signalizacije – jednostavnije rečeno, postavljanje tabli sa putokazima kako bi se horde turista lakše snalazile po višemilionskom gradu i prebukiranom mondenskom palićkom letovališu. Kako je tada saopštila direktorica TOS-a Ivana Jovičić, na Paliću u pešačkoj zoni postavljeno je ravno 12 tabli, „a u zavisnosti od same lokacije varira i broj znakova koji je na svakoj od tih postavljenih tabli”. Za Suboticu nije precizirano koliko je TOS uspeo da prikuca tih putokaza, ali je izvesno da su oni postavljeni na svim glavnim lokalnim i magistralnim saobraćajnicama, tako da je “Subotica potpuno završena”.

Za taj značajan posao Turistička organizacija Subotice je dobila 3,5 miliona dinara. Kako direktorica Jovičić nije bila dostupna Danasu kada smo zatražili detaljnije infomacije o tablama, i kako se i pored obećanja dobijenih u TOS-u ni kasnije nije javila, možemo samo da nagađamo o konačnim brojkama i tablama postavljenim za pomenutu sumu. Pa, recimo, ako je njihov ukupan broj 30, računajući i 12 palićkih, dolazimo do jednostavne računice da je građane svaki stub koštao oko 115 hiljada - zbog čega su inače oni već popularno nazvani Svaroski stubovi. No, prema već iznetoj informaciji medijima, te pare nisu uzete iz gradske kase, već ih je dalo Ministarstva finansija, možda upravo iz kredita Svetske banke, tako da su Subotičani u stvari na čistom dobitku. Račun su platili neki drugi građani?

U dotičnoj Turističkoj organizaciji Subotice, koje je osnovala lokalna samouprava, i čije plate finansira gradski budžet, radi šest osoba. Do podataka o visini njihovih primanja takođe nismu uspeli doći, jer direktorice nema, ali gotovo se sa sigurnošću može reći da im mnogi građani mogu na tome pozavideti, ako je tačna konstatacija da je postavljanje signalizacije jedan od najvažnijih poslova koji su ove godine odradili. Bilo je, doduše, i u avgustu nekih značajnih poslova, kao što je “lansiranje android aplikaciju "VisitSubotica" na android marketu”, ali verujemo da su table ipak vrh.

Taj posao sa tablama je inače obuhvatio više radnji – izrada celokupne tehničko–projektnu dokumentaciju ovih tabli, postavljanje turističke signalizacije za vođenje turističkog saobraćaja i postavljanje turističke signalizacije u pešačkoj zoni Palića. Ko razume, shvatiće svakakao.

“Zadovoljni smo efektima koje je izazvala postavljena turistička signalizacija u gradu. Drago mi je što Turistička organizacija Subotice prati i osluškuje savremene trendove i prati želje modernog turiste”, rekao je tom prigodom Vjekoslav Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za turizam.

Samo radi podsećanja čitalaca koji prate razvoj turizma na Paliću i u Subotici, treba reći da je Palićko jezero već godinama zagađeno, a već par sezona pored obale se tokom leta postavljaju table sa obaveštenjem da se možete kupati samo na sopstveni rizik. Doduše, već godinama se najavljuje njegovo čišćenje i revitalizacija, ali sve to je još uvek u formi projekta “koji se radi”. Subotica je sa druge strane među potencijalnim domaćim turistima sve poznatija po srušenom pozorištu, po zelenoj fontani u srcu grada okovanoj daskama, po centru prepunom banaka, na mestu proteranih kafićima i restoranima, po uništenim starim secesijskim zdanjima, po nedovršenom bioskopu odnosno poznatom građevinskom skeletu pored Otvorenog univerziteta starog više od pola veka, po ruglu od nekadašnjeg turskog kupatila, srušenog pre jedno desetak godina, na čijem mestu raste korov…

Direktorica Jovičić je na pomenutoj konferenciji za štampu ustvrdila da se vraćaju domaći gosti, a da i stranaca iz godine u godinu ima sve više.