Poštar koji ne priznaje vremenske nepogode
Šta da uradi poštar kada do nekog od salaša u okruženju Subotice treba da prepešači na kilometre po visokom snegu ? Za Nemanju Pavlakovića, poštara sa Kelebije, nije bilo dileme – tokom najhladnijih zimskih dana u februaru on je sedlao svog konja i isporučivao poštu.
- Prelazio sam i po pedesetak kilometara dnevno – priča Nemanja. – Nisam hteo da neko ne dobije poštu. Motorom se nije moglo, peške bi bilo jako teško, pa sam se setio da idem na konju. Nije bilo lako jer sam jahao i na minus dvadeset, ali radio sam to sa zadovoljstvom jer su me ljudi dočekivali radosni, sa osmehom na licu. Većini nisam mogao odbiti poziv da se malo ugrejem i posedim sa njima uz topao čaj ili kafu.
Od dede je naučio da jaše, ima 26 godina, a kao poštar radi oko dve godine. Nemanja je mlad čovek koji svoj posao doživljava tako da je nesumnjivo primer za požrtvovanost i odgovornost.
