Posle 19 godina pauze: Narodno pozorište se u martu vraća predstavom „Sabirni centar“
Put do tog marta bio je sve osim pravolinijskog. Od početka rušenja starog objekta, u junu 2007. godine, smenjivale su se faze, obećanja i gradonačelnici – od Geze Kučere, preko Saše Vučinića, Modesta Dulića i Jene Maglaija, do Bogdana Labana i aktuelnog gradonačelnika Stevana Bakića. Sa svakom promenom vlasti ili "postavke" menjala se i dinamika radova, dok je politička odgovornost gotovo po pravilu ostajala „kod onih pre“.
Poslednja predstava u staroj zgradi odigrana je u aprilu 2007. godine, nakon čega je teatar ostao bez matične scene. Projekat izgradnje vođen je kroz numerisane faze – najmanje do VIII – uz česte zastoje i prekide, iako je prvobitno planirano da prva faza traje svega 330 dana. Umesto toga, Subotica je dobila jedan od najdugotrajnijih infrastrukturnih projekata u kulturi u Srbiji.
Tokom godina bez stalne scene, ansambli su igrali na alternativnim prostorima – repertoar je izvođen prevashodno na sceni Jadran, u nekadašnjoj bioskopskoj sali Sokolskog doma, dok su radionice i deo produkcije bili smešteni u prostoru bivše fabrike čipke „Mladost“. Pozorište je, praktično, skoro dve decenije funkcionisalo kao podstanar.
Završne etape radova, označene kao VIII faza sa podfazama, realizovane su uz kombinovano finansiranje iz republičkog, pokrajinskog i gradskog budžeta. Preseljenje u novi objekat počelo je početkom oktobra 2025. godine, a uoči zvaničnog otvaranja ansambli se opraštaju od privremenih scena.
Pre nepunih nedelju dana Drama na mađarskom jeziku oprostila se izvođenjem predstave „Boing–boing“, dok će Drama na srpskom jeziku to učiniti 2. februara predstavom „Akvarijum“ Nine Plavanjac. Martovsko otvaranje novog zdanja predstavom „Sabirni centar“ biće, kako za glumce koji pamte pozorište pre rekonstrukcije, povratak kući, tako i za one mlađe – prvi susret sa prostorom koji obeležava novu etapu subotičkog teatra.
Oproštaj od scene "Jadran" (24. januar 2026.)
Iako će se pitanje odgovornosti, utrošenih sredstava i načinjenih propusta možda jednom naći pred nekom revizijom, martovsko podizanje zavese označiće kraj jedne dugačke institucionalne pauze i početak vremena u kojem će se o Narodnom pozorištu ponovo govoriti – pre svega kroz predstave.
