Pomozimo Božidaru i Dragoslavi
Nisu nikada, pričaju supružnici, živeli u izobilju, ali su živeli pošteno, radno, u ljubavi i slozi. Ono što bi Božidar svojim vrednim rukama zaradio u nadnici bilo je dovoljno za hranu, da računi uvek budu plaćeni , da nikome ne budu na teretu. Međutim, u januaru mu je dijagnostifikovan rak pluća sa metastazama, prima hemioterapije i nije u mogućnosti ni da nešto zaradi, a ni da popravi trošnu kuću koja svakog časa može da se sruši.
- Kuća je stara i počela je da se urušava zbog obližnjih radova i teretnjaka koji su stalno ovuda prolazili. Stručnjaci su procenili da se ne isplati popravljati, ali mi nemamo kud. Komšije, dobri ljudi nas zovu da se sklonimo kod njih, ali ne želimo nikome da budemo na teretu – priča nam Božidar. - Svakog četvrtka idem na terapije u bolnicu i nisam sposoban da radim. Radio sam ceo život, ali pet mesec već nisam u mogućnosti da zaradim novac. Preživljavamo zahvaljujući pomoći dobrih ljudi.
Da bi stigao do bolnice mora da promeni i, naravno, plati dva autobusa u jednom pravcu, jer zbog bolesti ne može dugo da hoda.
- Od kada sam se razboleo stalno brinem šta ćemo i kako ćemo, a ne mogu ništa da promenim. To me jako muči. Onda mi bude još gore. Treba da idem i na ultrazvuk, ženi trebaju lekovi, neke plaćamo, a nemamo od čega – dodaje nevoljno. - Očekujemo dete krajem juna, početkom jula i jako sam zabrinut gde ćemo ga dovesti, gde će i kako će živeti. Ne mogu vam opisati kako se osećam.
Nikada od nikog nisu tražili pomoć, ne čine to ni sada, ali ljudi koji ih poznaju kažu da im je neophodna. Obratili su se Centru za socijalni rad i gradu za pomoć. Još čekaju odgovor. Ruku su im ispružile i komšije i prijatelji, kao i grupa „Naše malo nekome je sve“, koja je pokrenula akciju da se nabavi stambeni kontejner.
- Božidar je oduvek živeo od svojih deset prstiju. Nikada nije tražio pomoć. Ali mu se za samo nekoliko meseci život skroz preokrenuo. Hteli smo zajedno s njim da se radujemo potomstvu, ali je dobio dijagnozu i još uz to, samo je pitanja trenutka kada će se kuća skroz urušiti – priča nam prijateljica Mirjana. – Kuća je trošna i renoviranje bi jako skupo koštalo, zato bi stambeni kontejner od nekoliko hiljada evra mogao da im obezbedi sigurnost. Pomažemo im koliko možemo, i prevozom zbog lečenja, i materijalno, ali to nije trajno rešenje.
Zbog toga je Boži i Dragoslavi potrebna naša pomoć. Da njihovo dete život ugleda u bezbednim i dostojanstvenim uslovima.
Ukoliko ste u mogućnosti, a svaki dinar našim sugrađanima je od velikog značaja, možete uplatiti na dinarski račun 200-135476285-03 (Božidar Kolar, Gornji Tavankut 1092) u Banci Poštanskoj štedionici. Prioritet je stambeni kontejner u koji treba da se presele. Za sada nema SMS poruka, potrebno je što pre prikupiti novac za krov nad glavom.
