• Pregleda: 4102

Peter Čolić više od četiri decenije dobrovoljno daje krv

U kartonu davaoca krvi našeg sugrađanina Petera Čolića, transfuzijskog tehničara u Opštoj bolnici Subotica, upisano je čak 146 dobrovoljnih davanja najdragocenije tečnosti na svetu, a u znak priznanja za datu krv, plemenitost i humanost, nedavno je nagrađen i zahvalnicom Pokrajinske vlade.
Peter Čolić više od četiri decenije dobrovoljno daje krv

Pohađajući Srednju medicinsku školu u Zrenjaninu, Peter Čolić je 1977. godine prvi put dobrovoljno dao krv, jer kako je objasnio, to je bio ponos i običaj svih srednjoškolaca koji su se obrazovali za medicinske radnike. Zrenjaninskoj transfuziji davao je krv sve do 1981. godine, kada se kao transfuzijski tehničar zaposlio u subotičkoj bolnici, gde je svaka tri meseca redovan donor ove dragocene tečnosti.

- Nedavno sam dao krv po 146. put i ako me zdravlje bude služilo, davaću je sve do 65 godine, tako da mislim da ću nakupiti još nekoliko upisa - priča Peter, dok prelistava svoj karton davaoca krvi. - Krv je zaista najdragocenija tečnost, a ujedno i najlepši poklon koji nekome možete darovati. Možete pokloniti svašta, ali to ili brzo potrošimo ili pojedemo, međutim, krv je ta za koju znate da će nekome spasiti ili produžiti život.

Kako je nosilac nulte pozitivne krvne grupe, Peter se svrstava među idealne donore, jer njegovu krv može da primi većina pacijenata koji su u potrebi. Iako je zbog prirode radnog mesta nebrojeno puta bio u prilici da čuje kome je pomogao u izlečenju, u njegovom sećanju posebno mesto zauzima nekoliko vrlo mladih života.

- Najmilija davanja su mi bila kada sam znao da krv ide bebici. Kada smo u bolnici radili eksangvinotransfuziju kod novorođenčadi ili kako se to narodski kaže, menjali krv bebama, za šta je potreban pogodan donor i sveža krv, ne jednom mi se desilo da sam pored 250 mililitara krvi što je išla primaocu, davao i jednu manju kesu od 125 mililitara koja je išla bebi - jasno se seća Peter. - To je jako lep osećaj, u nekim zemljama još i lepši, jer sam čuo da dobrovoljnim davaocima u Danskoj pošalju poruku kada upotrebe njihovu krv, oni odmah saznaju da su pomogli nekome i to mora da je predivan osećaj.

Osim što četiri puta godišnje legne na krevet davaoca, Peter se mnogo češće nalazi pored kreveta u ulogi transfuzijskog tehničara koji pacijentima vadi krv. Posao koji je dobio u subotičkoj bolnici pre 37 godina s jednakim entuzijazmom obavlja i danas, a njegovo nasmejano i dobrodušno lice prepoznaju mnogi sugrađani kako na Odeljenju transfuziologije, tako i na terenima.

- Kada nekome vadim krv, to je pomalo i svečan čin, a sa tim ljudima sam mnogo prisniji, nego sa nekim drugim koje srećem svakodnevno u supermarketu ili pošti - objašnjava Peter, kojem se neretko dešava da pacijent zatraži da mu baš on izvadi krv. - Pre vađenja krvi mora da postoji priprema, pogotovo ako neko vadi prvi put. Potrebno je pažljivo posmatrati pacijenta, jer postoje određeni znaci koji odaju nervozu ili loše stanje, zastakle se oči, donja usna se zabeli i tada ga treba opustiti i pričati sa njim. Uvek je dobro pitati nešto lično, gde radi, kako mu je porodica, deca, nešto što će mu odvratiti pažnju i navesti ga da govori, jer je važno da on priča. Postoji trenutak kada ga nešto pitate i ubodete tako da ni ne primeti i sve prođe bez problema.

Svojom humanošću, iskrenom dobrotom i skromnošću, Peter je mnoge podstakao na dobrovoljno davalaštvo, pa tako njegov primer sledi i supruga koja je dala krv više od 60 puta, kao i njegova deca koja žive i rade u inostranstvu, a jednako ga obraduju sugrađani koji se odluče da po prvi put daju krv i oni koji je daju više desetina puta.

- Zahvalan sam što imam priliku da radim ovaj posao, jer uvek radim sa dobronamernim ljudima. Kada neko dobrovoljno daje krv, to znači da već postoji dobra namera, da je u pitanju humana i nesebična ličnost i uvek me obraduje kada vidim da ljudi to rade - zaključuje Peter.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

13
Jasmina Andric Odgovori
Divan gospodin. Uvek sam bila sretna kad sam prilikom dobrovoljnog davanja krvi bila u prilici da bas Gosp. Petar to uradi. Svaka cast. Licno mi je zao sto vise ne mogu biti dobrovoljni davalac krvi iz zdravstvenih razloga, mada mislim da sam dala svoj skromni doprinos sa 40 puta. Najdivniji i najhumaniji kolektiv suboticke bolnice. Veliki pozdrav svim zaposlenima na tansfuziologiji.
NASMEJANI Odgovori
Kao dobrovoljni davalac krvi jako jako dobro znam naseg dobrocudnog Peciku,veliki covek koji svima nama treba da posluzi za primer i imam samo reci hvale i za njega i za celu njegovu porodicu.A da se to covekoljublje prenosi u svim trenucima nasih zivota dokazuje i to sto kada sam ga pre koji dan sreo ispred njegove kuce vrlo rado sam zastao i iskreno popricao s njim.Svi zdravi ljudi dobre volje neka razmisle i slobodno dodju na transfuziju da dobrovoljno daju krv,jer to nekome zivot znaci.Ima jedna stara narodna izreka-nase je samo ono sto darujemo drugima.
Petar Odgovori
Hvala vam dobri čoveče !
Bog vam dao svako dobro !
Igor Odgovori
Ajd što je majstor za transfuziju al što zna da opravi kurtoš kolač!
C
Nisam nikada probao, ali sam hteo baš to da spomenem.
Mališa Odgovori
Čovek za primer i za razgovor o svemu,odiše dobrotom i svaka mu čast za sve i da što duže živi i da nam pravi kurtoš kolač a da radi ne mora još dugo
Magdalena Kiš Odgovori
Predivan je čovek!Sve pohvale!
I meni je već nekoliko puta izvadio krv!
Inače cela ekipa na transfuziji su predivni ljudi!
54 puta sam do sada dala krv
Gorannn Odgovori
Svaka čast Pećiki,veliki čovek!!
Skeptik Odgovori
Institut za transfuziju krvi je pravno lice koje ima zavrsni racun, PRIHODE, rashode, nekretnine, citave timove majstora za odrzavanje, vozaca, knjigovodja itd itd. Ozbiljna i velika firma koja uredno placa potrosni materijal, plate i dnevnice lekarima, tehnicarima, vozacima, administrativcima, web dizajnerima, koja ocigledno ima marketing budzet dovoljno veliki za sinhronizovanu kampanju na najvecim medijima.

Prihodi su im od PRODAJE proizvoda od krvi u zemlji i INOSTRANSTVU. Drzavne bolnice im placaju preko SIZa, privatne keshom, a strane devizama.

Kako to da svi ti srafovi u tom ogromnom biznisu rade za pare, samo izvor sirovina ne sme da vidi nista od tih prihoda, on mora da bude human 2-4 puta godisnje? Zasto onda taj vozac zaposlen u Institutu ne radi u Maxiju, a dodatno, iz humanosti, dvaput nedeljno vozi doktora i sestru na teren (koji isto humano idu bez dnevnice)?

Zato da bi sistem bio odrziv, zato svi rade za platu. A narodu kozu s ledja i krv 2-4 puta godisnje...
Damjan Nejakovic Odgovori
Iskrene cestitke i divljenje ovom coveku. Licno mislim da bi ovaj covek trebao da dobije stan od drzave i nacionalnu penziju jer je spasio brigadu ljudi. Ako smo dotle dosli da pare bacamo na svakojake gluposti kao sto su nesposobni fudbaleri, zadruge, farme, parade i sl., tada za ovako divne i plemenite ljude koji vracaju nadu u zivot, koji vracaju nadu da u Srbiji jos uvek ima nade, mora da bude i to je zaista vrlo malo u odnosu na ono sto su oni svojim herojskim cinom ucinili. Pozdrav.
DRAPO Odgovori
Svaka čast Peteru!!!
Marko T Odgovori
Bravo, ali … uskoro će prestati da daje I on I drugi u Subotici, jer će se ukinuti odeljenje transfuziologije u OB Subotica (sic!)

Još jedan doprinos nepromišljenih zakonodavaca i sn(i)shodljivih poslušnika. Rukovodstvo sigurno neće da se trudi da ovo promeni (kao što je učinjeno u Užicu)

Jedna od lepih priča (Subotica, kao grad sa najvećim brojem registrovanih davalaca krvi po stanovniku) će se završiti kao I sve pozitivno u ovo (umom I delom) palanci.

Dakle., bravo za Petra i sve dobrovoljne davaoce krvi u Subotičkom ataru, ali će se to svesti na neki autobus iz Novog Sada ili Beograda, povremeno, tako da se ni plazma ni druge prerađevine neće raditi uovde.

Zamire još jedna pozitivna tradicija Subotice...
Građanin 13 Odgovori
Divan gospodin, koji svoj posao obavlja profesionalno.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.