Pedeset godina Gimnazije „Paulinum“

Razlog posete Kardinala Groholevskog Srbiji je poziv svih biskupa da poseti Beograd kao i da prisustvuje velikom poluvekovnom jubileju gimnazije „Paulinum“ u Subotici.U Beogradu se kardinal Gročolevski susreo sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, Irinejom Bačkim i nekoliko biskupa, a za sutra je predviđen susret kardinala sa Patrijarhom Irinejom i poseta Akademiji nauka.

U Subotici je kardinala Groholevskog primio i gradonačelnik Subotice Modest Dulić i predsednica Skupštine Maria Kern Šolja, a razgovorima i svečanoj akademiji su prisustvovali i monsinjor dr Ladislav Nemet, biskup zrenjaninski i generalni sekretar Međunarodne biskupske konferencije svetog Ćirila i Metodija, monsinjor art.m.Jožef Mioč, direktor gimnazije Paulinum i mr Mirko Štefković, portparol Subotičke biskupije.

Sa Akademije Paulinuma je upućena pedagoška poruka, da humanističko vaspitanje služi čoveku, porodici i rastu mladih generacija, što je izazov novog vaspitanja u katoličkim školama, te da dragulji evropskih katedrala svedoče, da je u tom regionu gde je bilo dosta razaranja bilo želje da se poseje novo drvo suživota evropskih naroda, koje neguje duhovne vrednosti, opraštanja i pomirenja.

-Želeo bih da moja poseta Srbiji bude ohrabrenje da se otvore i druge katoličke gimnazije u zemlji, kao što je to učinjeno u Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj i drugim zemljama. Zanimljiv je primer Rumunije, gde živi samo 5 do 7 posto katolika, a imaju tri katolička sveučilišta, od kojih sam u Bukureštu dobio počasne doktorate.Verujem da i u Srbiji to možemo ostvariti, dobra volja je već potvrđena ovim susretom i pozivom da dođem u Beograd. Male su razlike u delovanju katoličkih i pravoslavnih crkava, i zato verujem da će jednom doći do zajedničkog delovanja, istakao je kardinal Groholevski na pres konferenciji u Gradskoj kući.

- Od osnivanja, kroz Paulinum je prošlo oko 2.000 učenika, a ta klasična gimnazija katoličkog obrazovanja sa internatom, jedina je katolička gimnazija u Srbiji. Dala je do sada četiri biskupa, a iz te škole su potekli i mnogi poznati intelektualci u zemlji i inostranstvu, veroučitelji, pravnici, lekari, profesori i doktori filozofskih, istorijskih i naučnih studija. Klasična gimnazija „Paulinum“, kao obrazovna institucija Subotičke biskupije, osnovana je ponovo 1962/63. školeske godine, nakon zabrane njenog delovanja posle Drugog svetskog rata. Zgrada u kojoj je danas smeštena Gimnazija sagrađena je 1965. godine. Godišnje, tu klasičnu gimnaziju pohađa oko 60 đaka, odeljenja su mala, ali je zato moguće tokom školovanja obezbediti temeljno obrazovanje, jer ova klasična gimnazija ima stručne i visoko profesionalne vaspitače, istakao je direktor Paulinuma, monisnjor Jožef Mioč.

Gimnazija „Paulinum“ 2004. godine dobila je potpunu akreditaciju u Srbiji, i od tada je izjednačena sa ostalim školama.

Monisnjor dr Ladislav Nemet je istakao da je veliki izazov što se u katoličkim školama učenicima pruža ne samo znanje zasnovano na naučnim i filozofskim dostignućima, već vaspitanje ličnosti koja može da preuzme i ličnu i društvenu odgovornost. On je istakao da, uprkos tome, što su od 7,5 miliona ljudi u Srbiji, preko šest miliona hrišćani, nemaju svog verskog predstavnika u Parlamentu države, iako u svetu postoji preko 250.000 katoličkih škola koje pohađa preko 50 miliona učenika.

Kardinal dr Zenon Groholevski, prefekt Kongregacije za katoličko obrazovanje Svete Stolice, poslao je poruku da je zadovoljan susretima sa predstavnicima vlasti u Srbiji, i dobrim prijemom predavanja koje je održao na Pravoslavnom Teološkom fakultetu u Beogradu, čime je pokazana obostrana dobra volja da se promovišu zajedničke hrišćanske vrednosti u kulturi, obrazovanju, i drugim oblastima.

-Pokazana je u Beogradu i spremnost da se ide u smeru potpisivanja određenog ugovora, kojima bi bili priznate ekvivalentnosti akademskih naslova i stupnjeva, sa jedne strane katolička crkva bi ih priznala fakultetima u Srbiji, a sa druge strane Srbija bi ih priznala fakultetima akreditovanim od strane katoličkih odbora Kongregacije, istakao je kardinal Groholevski