Komentara: 4
Pregleda: 14783

Palić - od mondenskog letovališta do Prvomajskog uranka

01.05.2016. u 15:58h
Izvor: Subotica.com
Tokom predstojećih prvomajskih praznika, Palić će posetiti desetine hiljada ljudi iz cele Srbije i regiona. U susret Prvomajskom uranku, podsećamo kako je počeo i razvijao se turizam na Paliću.
Palić - od mondenskog letovališta do Prvomajskog uranka

Prve decenije 19. veka u celoj Evropi donele su brojne inovacije, ali i otklonile jedan veliki tabu – da je kupanje u javnim kupatilima izvor zaraze i nedolično otmenom sloju stanovništva. Jedan za drugim širom Evrope nastaju kupališta i taj trend vrlo brzo je došao i među najbogatije stanovništvo Austrougraske carevine.

Obilazeći monarhiju i kontrolišući izvore vode, u registar „blagotvornih“ mesta vojni lekari upisali su i Palićko jezero ili „Palu“, kako ga je zvalo tadašnje mađarsko stanovništo, u blizini Subotice.

Samo godinu dana pošto je 1841. monsinjor Kuk organizovao prvi izlet vozom i tako u Evropi otvorio epohu modernog turizma, Subotica je donela odluku koja će biti prekretnica u njenoj istoriji.

Nadaleko poznata lekovita jezerska voda, kao i potreba i želja gradskog stanovništva da se vrati prirodi, navele su tadašnje gradske vlasti da 1842. godine donesu odluku da se severna obala jezera uredi kao kupalište. Samo tri godine kasnije, Veće mađarske dvorske komore odobrava sredstva za izgradnju kupališta i gostione a arhitekta Janoš Škuleti pravi prve skice objekata na Paliću i već to leto za kupače je napravljena donja trščara sa 20 soba za goste, štala za konje i šupa za smeštaj hrane.

- Ta 1845. godina je početak turizma na Paliću, ima li smo park, kupalište, mesto za odmor i kupače – priča Dragutin Miljković, autor knjige „Banja Palić 1845-1963“. - Vremenom, Subotica i Palić napreduju i razvijaju se, grad je kupalište izdavao u najam, a novac od zakupa grad je trošio na uređenje kupališta. Da bi se dalje razvijao devet godina kasnije urađen plan parcelacije zemljišta, kako bi prodajom placeva za gradnju letnjikovaca, trenda tog vremena, punio budžet i nastavio da ulaže u banju.

Počela je izgradnja vila u kojima su gosti odsedali i koje su bile u specificnom „palićkom stilu“, doduše nepriznatom, ali vrlo prepoznatiljovom. Potom se grade trščara, tradicionalna vojvođanska kuća sa 24 sobe, toplo kupatilo, nazvano „banjski institut“, velika, spratna kupališna zgrada – današnji hotel „Park“ sa 32 sobe, kafana „letnja obedovaonica“...

- Dolazak pruge u Segedin – Rijeka 1864. godine koja je prolazila kroz Suboticu i Palić, dovodi nove goste sa svih strana a primera radi, u taj hotel stizao je 21 svetski magazin a biti tada na Paliću značilo je pripadati visokoj i obrazovanoj klasi – nastavlja Miljković. - Postao je i mesto za najbolje sportiste, a 1888. godine Lajoš Vermeš organizuje Palićke sportske igre, koje su kasnije postale Palićka olimpijada, događaj po kome su se ravnali ostali sportski događaj u srednjoj Evropi.

U novi vek Palić ulazi u punom sjaju i sa više od stotinu raskošnih i konfornih vila. Paralelno sa Gradskom kućom u Subotici, 1912. godine, arhitekte Komar i Jakab grade Veliku terasu, Muzički paviljon, Vodotoranj, Ženski štrand i hotel „Jezero“. Tokom Velikog rata banja nije oštećena, a nove vlasti nastavljaju sa istom praksom razvoja, grade se Muški štrand (1921), „Abazija“, a bolesnici se upućuju na lečenje na sever Bačke.

Dok su se muškarci kupali na samoj obali, Ženski štrand je kupačice skrivao od znatiželjnih muških pogleda. Izgrađen je na mestu starog kupatila, u secesijskom stilu od drveta na trupcima pobodenim u priobalnom plitkom pojasu, kao „sojenica“ na vodi, sa raskošno ukrašenim kabinama koje su štitile pripadnice lepšeg pola. Međutim, dame su tad bile zaista dame, te iako su bile zaklonjene, sebi nisu dozvoljavale da se skinu više no što su diktirale tadašnje društvene norme.

Kupalište je 1919. godine, samo godinu dana pošto je postalo deo Srbije i Kraljevine SHS, posetio regent Aleksandar Karađorđević.

- Pred večer iziđosmo na Palić. Njegovo Visočanstvo prošetao je više puta po parku i posmatrao jezero. Tačno u 8 sati otpoče igranka u svim prostorijama kupališne zgrade – zapisao je tadašnji gradonačelnik Stipan Matijević. - Njegovo Visočanstvo je bilo veoma raspoloženo, više dama je udostojilo da se s njim razgovara, pa je sav veseo učestvovao u jednoj narodnoj igri.
Preživeo je Palić i Drugi svetski rat, a 1946. Skupština Vojvodine stavlja ga na spisak radničkih odmarališta, radnici se šalju na odmor a kako nema novca da se ulaže, polako nestaje njegov sjaj i blještavilo.

- Ali tu je veselost naroda, radnom akcijom gradi se Letnja pozornica, otvara Zoo vrt, a potom formira Vikend naselje – dodaje dugogodišnji turistički radnik. - Grad se širi, sa njime i kanalizacija i sistem septičkih jama, te se sve vode slivaju u jezero. Jezerska voda pati, 1960. godine se utvrđuje da ona više nije toliko lekovita, a kako nije bilo novca i volje da se problem reši, tri godine kasnije se banja se ukida, nestaje toplo i blatno kupatilo i ruši se trščara.

Banje nema, ali Palić nastavlja da živi. Uz podršku čuvene Ide Sabo, 1983. godine obeležen je prvi prvomajski uranak, otvorio ga je Stevan Doronjski, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i posetilo ga je 30.000 ljudi.

- Od tada je to jedna lepa tradicija koju negujemo, beležimo rekord iz 1998. godine kada je za jedan dan na Paliću bilo 100.000 ljudi – seća se Miljković. - Ako možemo da ugostimo toliko veliki broj ljudi, znači da zaista vredimo. Ono što sada nedostaje je upravo ta banja, po kojoj smo bili poznati. Master plan je urađen po drugi put, a u proteklom periodu mnogo puta se moglo čuti da se Paliću mora vratiti stari sjaj. Ostaje da se nadamo da to neće ostati samo na predizbornim obećanjima.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 5 godina i 4 meseca
Komentara: 4
Pregleda: 14783
Povezana vest
Povezane teme
palić Prvomajski uranak banja palić
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.