Otvoreno pismo inicijative građana "Spasimo Suboticu"
Zahtevamo od nadležnih gradskih i drugih nadležnih institucija da legitimnu javnu polemiku i diskusiju oko planskih rešenja koji se tiču razvoja i izgradnje grada vrate u okvire civilizovanog demokratskog dijaloga i izmeste je iz atmosfere masovne histerije posmrtnicama zaplašenih i dezinformisanih građana, provokatora, sitnih ali glasnih špekulanata zemljištem i lažnih spasilaca grada.
Tužno je bilo prisustvovati javnoj prezentaciji Nacrta plana generalne regulacije i u Gradskoj većnici. Štaviše, taj skup se prezentacijom i nije mogao nazvati pošto prezenter plana i odgovorni urbanista nije uspeo da od buke i upadica ni prezentuje izmenjeni plan. Javnost koja je to pratila putem naknadnog tv prenosa o planu nije mogla da sazna ništa, niti da čuje šta od od vriske i lupanja šakama i nogama bivše ministrice, glavne promoterke genetski modifikovane hrane u zemlji i „za grad zabrinute“ Viktorije Aladžić koja nam je jasno stavila do znanja da je protiv svakog rušenja ukoliko u istom ne učestvuje i za isto nije plaćena.
Ista ta „prof. doc. dr“ (doduše, bez ijednog projekta, plana i licence u svojoj karijeri) Viktorija Aladžić kad je 2002. Godine usvajan Regulacioni plan zaštićenog jezgra grada, a potom i Generalni plan grada koji su bili i jesu krajnje destruktivni prema arhitektonskim i ambijentalnim vrednostima grada „prof. doc. dr“ Viktorija Aladžić nije rekla ni reč protiv.
A i zašto bi? Taj plan je omogućio rušenje i sravnjivanje sa zemljom čitavog kvarta zaštićenog jezgra grada sa mnogim vrednim objektima, mnogima upravo u stilu secesije, da bi se izgradio hotel „Galeria“.
Viktorija Aladžić tada nije bila protiv rušenja grada. Štaviše, njena privatna firma direktno je bila angažovana na rušenju starih kuća, odvozu građevinskog materijala i preprodaji stare cigle. To što je tamo učinjeno sa zaštićenim jezgrom grada jeste bio svojevrsni kulturni i urbani genocid. Pola gradskog jezgra je srušeno da bi bio izgrađen monstruozni kompleks. Viktorija Aladžić tada nije bila protiv rušenja jer je upravo ona i rušila, a potom i ciglu preprodavala.
„Prof. doc. dr“ Viktorija Aladžić sad napada i urbanističke planove na osnovu kojih je rađena i rekonstrukcija ulica Braće Radića i Dimitrija Tucovića. Kad su, međutim, ti planovi usvajani Viktorija Aladžić nije bila protiv. A i zašto bi? Tada je privatna firma Viktorije Aladžić masovno gradu isporučivala klinker opeku-ciglu za popločanje ove dve ulice i ostvarila veliku zaradu.
Postoji stara priča o uličnim mangupima koji „prodaju ciglu“. Presretnu prolaznika i ponude mu da kupi ciglu od njih. Ako odbije, istom tom ciglom ga udare u glavu. Na žalost, slučaj „prof. doc.dr" Viktorije Aladžić“ upravo je sličan. Gradskim vlastima već više od deceniju i po upravo „prodaje ciglu“. A ako gradske vlasti odbiju da kupe ciglu od Viktorije Aladžić iii joj obezbede obimne honorare za njene konsultantske usluge na izradi planova, „prof.doc.dr Viktorija Aladžić“ će udariti ciglom u glavu, oblepiti grad posmrtnicama, zaplašiti građane da će im kuće biti rušene a oni bez naknade isterani na ulicu i izazvati masovnu histeriju u kojoj će sebe promovisati kao spasioca nezaštićenih građana. Mislimo da je grad ovu ciglu i previše puta kupio od „prof. doc.dr.“ Viktorije Aladžić.
A što se tiče priče o rušenju grada, vidimo da je od celog grada ova gradska vlast srušila samo skelet kod „Radničkog univerziteta“.
