Osam decenija atletskog ponosa – "Spartak" slavi 80 godina rada i slavne generacije

Protekle godine za AK "Spartak" bile su godine izvanrednih rezultata kako ekipnih tako i pojedinačnih. Potpredsednik kluba Laslo Karai podsetio je na najvažnije momente iz bogate istorije kluba koji je osnovan 21. aprila 1945. godine, kao deo fiskulturnog omladinskog sportskog društva „Jovan Mikić Spartak“. Već u prvim godinama klub je beležio uspehe, a prava dominacija usledila je krajem četrdesetih i tokom pedesetih godina.

- Naši atletičari bili su okosnica tadašnje reprezentacije. Tada su se pojavile Jelena Varmuža, Jelena Mađar, Katica Dorotić, Jelena Čanad i one su stvarno bile fenomenalne takmičarke u tim uslovima koji su tada bili mogući. Bile su višestruke šampionke Jugoslavije u tim uslovima, one su bile te koje su ponele razvoj i razvitak atletike u Subotici. Gustika Ivković i Ernest Tili su bili treneri sa izuzetnom veštinom i znanjem koje su uspeli da prenesu na atletičare Spartaka. Tih pedesetih godina klub je sarađivao na međunarodnom nivou gde su dolazili takmičari iz Grčke, Francuske, reprezentacija Švedske, Jamajke, koja je tada bila isto u vrhuncu atletike kao što je i danas. Tadašnji svetski rekorder je došao u Suboticu da trči na tom šljakastom terenu i to je bilo stvarno nešto neverovatno za Suboticu - istakao je Laslo Karai, potpredsednik AK "Spartak"

Jelena Mađar i Jelisaveta Varmuža

Jožef Kereši i Gustav Ivković

U šezdesetim godinama AK "Spartak" ostvaruje i prve međunarodne rezultate. Posebno se pamti 1961. godina, kada je osvojena zlatna medalja u štafeti 4x400 metara na Balkanskim igrama.

- Krajem šezdesetih, dešava se uspon AK "Spartak" dolaskom Gabora Lenđela koji je bio jedan trkački fenomen gde je on sa pionirskog uzrasta odmah prešao u juniore i sa takvim rezultatima i dinamikom razvoja gde je on odmah postao reprezentativac. Tu su bili Pal Sikora, Stevan i Josip Crnjaković koji su bili doajeni atletskog odnosno trenerskog posla u Subotici. Paralelno sa njime tu je bio u naš olimpijac Laslo Ubori koji je takođe bio učesnik i osvajač mnogih domaćih i međunarodnih takmičenja. Posebno se pamti učešće na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine gde je bio član štafete 4x400 metara. On je i danas aktivan u klubu, i uzor deci koja su tu. On je nama jedan od najbitnijih promotera atletike koji ima veliko stručno znanje koje nam puno pomaže. Njegov moto koji prenosi deci je da treba da se igraju atletike a ne da razmišljaju o rezultatima, jer će to kroz igru doći. 

Minhen 1972.

Ponovni uspon počinje posle treće Sportske olimpijade školske omladine Vojvodine, koja je 1978. godine održana u Subotici. Ova godina donosi Spartaku novu, kvalitetnu, plastičnu atletsku stazu s kompletnim borilištima i potrebnim rekvizitima. Atletičari Spartaka, najzad, dobijaju odlične uslove za rad što je bio podsticaj za novo „buđenje" subotičke atletike.

- Tokom osamdesetih godina sa trenerom Stevanom Crnjakovićem devojke, juniorke osvojile su državno prvenstvo u mlađoj juniorskoj kategoriji u ekipnoj konkurenciji što je tada bila velika stvar. Tu moramo spomenuti Mariju i Etelku Kozma, Korneliju Šinković, stvarno je to bila ekipa koja je nosila sve. Tu je i Jožef Kereši, izuzetan talenat, rekordera u trkama na 200 i 400 metara koji se i danas smatra jednim od najboljih atletičara na prostoru bivše države. Tokom svih ovih godina vidi se da je Spartak negovao štafetne discipline koje su postale zaštitni znak jer je veliki deo odličja osvojen baš tim disciplinama. 

Ninoslava Tivicki

Krajem devedesetih AK „Spartak“ se spaja sa klubom „Ahiles“, a bacačka sekcija postiže zapažene rezultate.

- Tu je stasala jedna odlična generacija, bacači su tu bili najbolji zahvaljujući treneru Beli Evetoviću. Tu je Guljaš Čaba ostvario neverovatan rezultat gde je u tri discipline bio državni prvak, bacanje diska, kladiva i kugle. Što je nezabeleženo u istoriji našeg kluba. 

Dvehiljadite godine bile su uspešne za Spartak gde se izdvajaju Elivira Pančić i Miloš Šakić učesnici olimpijskih igara u Sidneju.

- Mogu sigurno da kažem da je Elvira u do sadašnjih osamdeset godina kluba najbolja takmičarka koja je klubu donela najviše odličja i postigla izuzetne rezultate. Bila je učesnica Svetskog prvenstva u dvorani 2004. godine u Budimpešti, učesnik Evropskog prvenstva i višestruka osvajačica Balkanskih i državnih prvenstava. Miloš Šakić koji je isto bio na Olimpijadi u Sidneju on je jedan takmičar koji je bio predodređen za kratke discipline. Bio je jedan od najboljih atletičara koji su bili fokusiran na to što rade, odlučni i istrajni da postigne što bolje rezultate.  Tu moram da napomenem i Dinka Roberta koji je osvojio preko dvadesetak titula u tadašnjoj Jugoslaviji na kraćim stazama.

Balkansko prvenstvo, Tirana 1948.

AK "Spartak" godinama unazad imao je vrhunske sportiste koji su postizali odlične rezultate.

- Tu je bila generacija na čelu sa Jovanom Ilić i Lunom Jović. Jovana je bila učesnica Svetskog prvenstva za juniore. Ona je bila neprikosnovena u sprinterskim disciplinama. Luna je bila veliki talenat i dala je veliki doprinos razvoju atletike u Subotici. Tu bi takođe istakao i Dijanu Šefčić koja je donela klubu 38 medalja sa domaćih i još devet sa balkanskih prvenstava. 

Dijana Šefčić

Maksim Puškar, Jovana Ilić, Darijo Bašić Palković

Na kraju, sada evo već nekoliko godina unazad tu su Dario Bašić Palković i Maksim Puškar. Oni su novi vetar našeg kluba. Dario je kao pionir osvojio titulu prvaka i ustalio se proteklih godina u vrhu naše atletike. Uspeo je da obori rekord kluba na 200 i 400 metara. Ovo su značajni rezultati jer su oni ispred legendi atletike koji su formirali istoriju atletike u Srbiji. Maksim je bio fantastičan dugoprugaš, on je bio prvak u više disciplina i to je ostvarenje koje do sada u klubu niko nije mogao da da. On je prvi koji je kao dugoprugaš svojio medalju na Balkanskim prvenstvima. Nažalost on je prestao da se bavi atletikom. Tu moram da spomenem i Elenu Puškar, njegovu sestru koja je takođe postigla zapažene rezultate. Ona je sada naša mlada nada.

Iako se klub modernizovao i obnovio tartan stazu 2018. godine, suočava se sa novim izazovima.

- To je bila još jedna odskočna daska za dalji rad i dobre rezultate. Dobili smo i opremu koja je vrhunskog kvaliteta i koja nam omogućava da održimo i neka međunarodna takmičenja. Naše želje su da postignemo jedan kontinuitet u organizaciji takmičenja, neće biti lako jer je jednu značajnu ulogu u organizaciji tih takmičenja imao zbor Atletskih sudija Subotice od početaka našeg kluba. I bez tih sudija jednostavno je nemoguće organizovati takva takmičenja. A pored toga jedan od najvećih nedostatak je i to što smo izgubili terene za bacanje - zaključuje Karai.

Bilo je tu još mnogo atletičara i trenera koji su dali veliki doprinos ali uprkos svemu, u klubu veruju da se tradicija neće prekinuti i da će nova generacija nastaviti da gradi ime „Spartaka“ na atletskoj mapi Srbije i šire.