Održana tribina radničkih i građanskih sindikata i asocijacija iz Srbije

Radnički i građanski sindikati i asocijacije iz Srbije sastaju se tri do četiri puta godišnje jer, kako je objasnio Mikloš Nađ Olajoš, predsednik UGS "Solidarnost", problemi i interesi radnika su svuda isti, te je važno o tome razgovarati i zajednički doći do potencijalnih rešenja.

- Primetno je da se radnička borba usporava i umrtvljuje. Svi se sećaju da je u Subotici bilo protesta i demonstracija prilikom raznih privatizacija, a danas toga više nema i nisam za to da toga treba da bude, ali to ne znači da se problemi radnika rešavaju i da ih nema - objasnio je Nađ Olajoš. - Naš cilj je da oni koji stvaraju novu vrednost, od manulenog radnika do IT inženjera, budu adekvatno plaćeni i da se njihovi interesi ostvaruju, a ne da osećaju strah ako se učlane u sindikat ili neko udruženje, da zbog toga dobiju otkaz ili trpe mobing, nego da se ljudi oslobode i da za ono što rade mogu da ostvare svoja pravna i da nemaju sankcije.

Kako je primetio Branislav Markuš, predsednik Zrenjaninskog socijalnog foruma koji je i organizator tribine, u Srbiji trenutno opada broj članova u svim sindikatima, što znači da ne postoji organizovan radnički pokret, a samim time i da radnici nemaju nekoga ko bi ih zastupao u svim važnim pitanjima.

- Iz tog razloga je važno jačati sindikate, ali sindikati često nisu u sobi gde se odlučuje. Oni nisu politički akter na sceni, već su samo posmatrači političkih događaja, a da bi imali pregovaračku moć, uticaj na društvo i sistem u kojem živimo, sindikati moraju da uđu u sobu u kojoj se pregovara, a to ne može bez političkog angažovanja - predočio je Markuš. - Naš stav je da sindikati moraju da se politički angažuju i zato pokušavamo da kroz ovakve tribine i akcije po gradovima Srbije ukažemo građanima da treba da pristupe sindikatima, da uvećaju članstvo i tako osnaže sindikate za političku moć.

Po rečima dr Zorana Stojiljkovića, predsednika UGS "Nezavisnost" i profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u našoj zemlji se još nije desilo da se sva tri ključna faktora poklope, a to su kontinuirani privredni i rast demokratskog kapaciteta društva, kao i smanjenje društvene nejednakosti.

- Srbija je čudna kombinacija stagnacije privrednog rasta i mi ćemo sada biti tamo gde smo bili 80-tih godina, dakle pre četiri decenije. Imamo visoku društvenu nejednakost, među prve tri zemlje u Evropi, i istovremeno tvrdo siromaštvo četvrtine stanovništva, a kako to objasniti nego ogromnom preraspodelom kojom su na vrhu socijalne piramide oni koji to kvalitetima nezaslužuju - rekao je Stojiljković. - Sindikati treba da izađu sa novom agendom, da se ne bave samo zaposlenima, već svim radno angažovanima i onima koji će to postati, dakle mladima, pa da vidimo kako da spojimo socijalne i političke zahteve, jer ako demokratija i socijalna pravda ne idu ruku pod ruku, nejednakosti će biti veće, obnova slojeva i struktura će ostati ovakva kakav jeste, a političke promene nam neće donesti ništa naročito.