Održana diskusija na temu odlaganja životinjskog otpada
Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo, Milica Šarić prethodnih nekoliko meseci istraživala je kako se u Srbiji odlažu životinjski leševi. Istraživanjem je obuhvatila Suboticu, posebno kroz primer stočnog groblja u Bajmoku, gde je utvrđeno da se veliki broj leševa uginulih životinja odlaže nepropisno. Prema mišljenju stručnjaka, nepropisno odlaganje takvog otpada može imati dalekosežne posledice na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
- Ukoliko se zakopa taj otpad, što može biti u grobnice ili ilegalno nakon raspadanja tih leševa uništvaju se bakterije, što je dobra stvar a loša je što se kroz vodonosne slojeve stižu neka jedinjenja koja mogu da zatruju vodu za piće, što između ostalog može po mišljenju stručnjaka da utiče na izazivanje bolesti kao što su anemija i kardiovaskularne bolesti. Naravno postoji i aspekt zagađenja životne sredine, to područje više ne može da se koristi, mora da se dezinfikuje a i to meso ne sme da se upotrebljava, životinje ne bi smele da dolaze do njega, jer širi potencijalne zaraze. Oko 180 zaraza se na taj način može proširiti kao što je salmonela, ebola, tuberkuloza i mnoge druge bolesti - upozorila je Milica Šarić iz Centra za istraživačko novinarstvo.
Animalni otpad na teritoriji grada odlaže se u grobnicu-jamu, što je privremeno rešenje do izgradnje Centra za sakupljanje.
- To je objekat koji je namenjen samo za sakupljanje, privremeno odlaganje sporednih proizvoda životinjskog porekla, radi se o prvoj i drugoj kategoriji tih sporednih proizvoda, koji se razvrstavaju i odnose do centra za uništavanje i preradu, do kafilerije. Najbliža kafilerija gradu Subotici je „Proteinka“ a ovaj ceo postupak koji se tiče grobnica-jame radi se zato što je kapacitet same kafilerije premašen i nemoguće je da se svi sporedni proizvodi odnose do kafilerije i zbog toga je sad prelazno rešenje grobnice jame - rekao je Grgur Stipić, šef Odseka za poljoprivredu Gradske uprave i dodao da je početak izgradnje Centra za sakupljanje planiran za 2018. godinu.
Na panel diskusiji ukazano je da se samo 20 odsto životnjskog otpada prerađuje, iako se na taj način od najopasnijih životinjskih ostataka stvaraju novi proizvodi poput biogoriva.
