Nenad izronio 203.5 metara na jedan dah: Naredni cilj je medalja na svetskoj sceni

Na CMAS Svetskom prvenstvu u bazenskom ronjenju na dah, koje je održano u Futogu, Nenad Pavković ostvario je rezultat od 203,5 metara u disciplini dinamika bez peraja, što mu je donelo plasman na peto mesto i novi nacionalni rekord Srbije. Iako nije stigao do pobedničkog postolja, ovaj rezultat za njega predstavlja mnogo više od brojke - potvrdu da je uspeo da prevaziđe probleme koji su ga pratili i mentalnu barijeru nastalu nakon ranijih „blekauta” na velikim takmičenjima.

- Cilj je bio da izronim 215 metara, jer bi me takav rezultat svrstao među najbolje na svetu. Međutim, s obzirom na sve što se dešavalo tokom sezone, 203,5 metara za mene ima posebnu težinu. Imao sam bakterijsku infekciju, probleme sa umnjacima zbog kojih sam mesecima bio van treninga, a nekoliko nedelja pred takmičenje završio sam u bolnici zbog kamena u bubregu. Umesto osam do deset meseci priprema, imao sam svega pet. Zato mi ovaj rezultat pokazuje da sam uspeo da ostanem na pravom putu uprkos svim preprekama – ističe Nenad na početku razgovora.

Njegova najveća borba vođena je u glavi - fizički je bio spreman, ali psihički, kako kaže, nije bilo lako.

- Kada god sezona ne ide po planu, javlja se sumnja. Stalno se pitaš da li si dovoljno spreman, da li si nešto propustio. Tokom zarona kontrakcije su došle mnogo ranije nego inače, noge su bile teške i već na 150 metara sam razmišljao da završim. Ipak, uspeo sam da ostanem miran i nastavim dalje. Poslednjih petnaestak metara praktično se i ne sećam, ali sam uspeo da završim zaron i dobijem beli karton, što mi je donelo ogromno olakšanje.

Zadovoljan rezultatima, Nenad već razmišlja o narednoj sezoni, a jedan od ciljeva je dužina od 215 metara koja po današnjim parametrima donosi medalju.

- Moj cilj je da iz godine u godinu napredujem, makar to bilo i za pola metra. Dugoročno želim da budem među najboljima na svetu i da osvojim odličje na najvećim međunarodnim takmičenjima. Voleo bih i da se kvalifikujem za Svetske igre i tamo ostvarim rezultat vredan medalje. To je san svakog sportiste koji se bavi disciplinama koje još nisu deo olimpijskog programa – dodaje Nenad.

Kako ističe, ronjenje na dah je specifičan sport jer vrhunac forme često dolazi u kasnijim godinama.

- Svetski prvaci danas uglavnom imaju između 35 i 40 godina. Ja sam počeo da ronim sa 13, sada imam 28 i verujem da me najbolje godine tek čekaju. Zato je najvažnije ostati istrajan i ne odustajati kada naiđu teški periodi.

Za kraj, Nenad ima poruku za mlade koji razmišljaju da se oprobaju u ovom sportu.

- Ronjenje na dah je pre svega sport za ljude koji vole vodu. Naravno da zahteva mnogo rada, discipline i odricanja, ali pruža poseban osećaj mira i slobode koji je teško opisati rečima. Voleo bih da što više dece i mladih dođe da proba, jer se kod nas ovim sportom uglavnom bave ljudi koji ga iskreno vole, a ne oni koji u njemu vide finansijsku korist. Ako neko uživa u vodi, voli izazove i želi da pomera sopstvene granice, siguran sam da će se pronaći u ronjenju na dah.