Održan ris na salašu porodice Babičković

Domaćini, Mirko i Slavica ranom zorom dočekali su risare i risaruše koji su se uputili ka obližnjoj njivi kako bi pokosili žito i obezbedili hleb za narednu godinu. Posao su, kako to tradicija nalaže, obavili uz pesmu. Na njivi Tomice Prćića u subotu je sve bilo autentično, pa je  risarskim parovima nakon mukotrpnog posla poslužen tradicionalni doručak, odnosno kiselo mleko, slanina, luk i pogača.

- Ovaj posao nije lak, ali se on uvek sa radošću radio. Oduvek se znalo da se risom obezbeđuje hleb i to ne samo za svoju porodicu, već za čitavu zajednicu. Za svako zrno pšenice vladala je velika borba, radilo se bez zastoja i bez obzira na vremenske uslove. Naporan je to posao, ali kad bi naši stari izašli u polje i videli to lepo klasje i zrelo žito, bilo im je milina raditi - priseća se risar, Grgo Pećerić - Risaruše idu za risarom i kupe žito, pa stavljaju u snopove, vežu i posle slažu. Nekada se ovaj posao obavljao uz pesmu. Volela bih da se ova tradicija sačuva od zaborava, zato već 3. put  učestvujem u ovoj manifestaciji - nadovezuje se risaruša, Rozalija Kopunović.

Vrednim risarima i risarušama u ovom zahtevnom poslu pomogli su pokrajinski sekretar, Nenad Ivanišević, načelnik našeg okruga Bojan Šoralov i član Gradskog veća Srđan Samardžić.

- Ris je jedan od najvažnijih događaja u životima ljudi sa ovih prostora. Vrednih, marljivih ljudi vezanih za zemlju i plodnu ravnicu. Iako su znali da ih na nepreglednim njivama čeka težak i naporan posao, oni su sa pesmom kretali, sa pesmom radili i sa pesmom i radošću se vraćali na svoje salaše znajući da su obavili veliki posao i da će i naredne godine biti hleba na stolu - podsetio je Samardžić - Manifestacije poput ove, osim što čuvaju od zaborava tradiciju naroda koji žive u Srbiji, imaju i turistički karakter. Manifestacije su veoma važan segment turizma i njih je prošle godine posetilo više od pola miliona ljudi. Na teritoriji Voijvodine ima preko 1.200 manifestacija - poručio je Ivanišević.

Radnu snagu u poljima je odavno zamenila poljoprivredna mehanizacija, a umesto tradicionalnih pesama na njivama danas odzvanjaju zvuci kombajna. Članovi Bunjevačkog nacionalnog saveta, udruženja i kulturno - umetničkih društava trude se da sačuvaju od zaborava uspomenu na pretke koji su teškom mukom dolazili do hleba za sebe i svoju porodicu.

- Bez risa nema ni života, jer ris znači hleb. Mi na ovoj manifestaciji mlađim generacijama pokazujemo kako se to nekada radilo, a starijima je to prilika da se podsete. U svakom slučaju trudimo se da sačuvamo običaje koji su vrlo važni za naš bunjevački identitet - podvlači predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Suzana Kujundžić Ostojić.

Ova manifestacija upriličena je u okviru Dana dužijance, koji je jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, a centralna proslava uslediće narednog meseca.