Održan peti „Festival ljubavi-inkluzija na delu“

Đaci i deca iz vrtića pokazali su kako se se sve granice briši i kako nema nepremostivih barijera.

- Dugo ni sama nisam znala kako da priđem osobama sa invaliditetom, bez obzira što sam imala dobre namere, strahovala sam da ih nesvesno ne povredim ili nečim uvredim. Sažaljenje niko od nas ne voli. Tek kada sam se priključila organizovanju ovog „Festivala ljubavi“ shvatila sam da je jedino potrebno da istinski, od srca, prihvatimo osobe sa invaliditetom, da ih podržimo u onome šta mogu, a mogu zaista puno, a pomognemo tamo gde nailaze na prepreke i poteškoće – poručila je u ime organizatora Sanja Milošev. - Tome su nas naučila deca, iz masovnih i specijalnih škola i ustanova, njih više od hiljadu, koja su sve ove godine bila sa nama. Svojim učešćem na „Festivalu ljubavi“ pokazali su da razlike među vršnjacima ne postoje, a ako ih i ima, onda se one mogu prevazići.  Hvala im na ovoj lekciji!

„Festival ljubavi“ nastao je kao odgovor roditelja dece sa invaliditetom da im učine dostupnim sprotske klubove i kulturno-umetnička društva, gde bi mogli da provode vreme.

- Bezuspešno smo pokušavali da objasnimo trenerima i rukovodiocima da za rad sa decom sa invaliditetom ne treba velika stručnost, već dobra volja i lepa reč. Razumeli smo njihov strah i zato smo odlučili da decu iz sportskih klubova i kulturno-umetničkih društava i decu sa invaliditetom približimo jedne drugima. Da zajedno odigraju jedan fudbalski meč, prođu poligon ili otplešu nešto. Tako je 2017. godine na Paliću održan prvi „Festival ljubavi“, mali ali pun prelepih emocija, koje su nam dale krila da nastavimo ovim putem – podseća Mirjana Evetović, osnivač ove manifestacije. - Sportski klubovi, kulturno-umetnička društva i druge organizacije polako su počeli da otvaraju vrata i za decu sa invaliditetom i sada sa ponosom mogu da kažem da smo ovim festivalom probili sve barijere. Još sam ponosnija što on živi tokom cele godine kako u masovnim tako i u školama i ustnovama koje pohađaju deca sa smetnjama u razvoju.  Naša deca se na ovaj način osećaju prihvaćeno i voljeno od strane svojih vršnjaka a ne moram posebno da govorim koliko to znači i njima i nama roditeljima. Sa druge strane, deca u masovnim školama uče da prihvate različitost, da pomognu, pruže ruku i topao zagrljaj.