• Pregleda: 4179

Obeležen Dan ljudskih prava

Stručnim skupom, održanim u Velikoj većnici Gradske kuće, obeležen je Međunarodni dan ljudskih prava. Dan ljudskih prava obeležava se od 1950. godine, na dan kada je dve godine ranije, 10. decembra 1948. godine, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost... bez ikakvih razlika”.
Obeležen Dan ljudskih prava

Skupu su prisustvovali gradonačelnik Subotice Jene Maglai, predsednik Skupštine grada prof. dr Radmilo Todosijević, pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih i Eva Vukašinović, pomoćnica pokrajinskog ombudsmana za prava manjina.

Uz podsećanje da je ideju međunarodne zaštite ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata izneo američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt, zalažući se za svet zasnovan na četiri slobode koje su, kasnije, postale i temelj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, gradonačelnik Jene Maglai je istakao da su skoro sve odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima postale izvor međunarodnog prava, ne kao međunarodni ugovor, već ili kao običajna pravila ili kao opšta pravna načela koja priznaju civilizovani narodi.

- Ljudska prava se ne poštuju podjednako u svim državama, ali upravo zbog toga obaveza svih onih koji se bave ovom oblašću jeste da iz godine u godinu obeležavaju ovaj datum, podsećaju da još uvek nije sve idealno i da u tom smislu ima još mnogo toga da se uradi. S druge strane, i naša obaveza je da u našoj zajednici podstičemo primenu ljudskih prava kako bi bila što šira i dostupnija svim našim sugrađanima, rekao je Jene Maglai.

On je ocenio da je Kancelarija zaštitnika građana u Subotici opravdala svoju svrhu i da je jedan od primera kako bi ova kancelarija trebalo da radi u lokalnoj zajednici.

- Kancelarija zaštitnika građana u Subotici iz godine u godinu ima sve više predmeta. Nažalost, i ova teška ekonomska situacija doprinosi da je mnogo predmeta iz oblasti zaštite ljudskih prava vezano, prvenstveno, za radno pravo i socijalna davanja. Nadam se da će se, ne samo u Subotici nego i na teritoriji čitave države, ova institucija još više razvijati i da će celokupno društvo, pa i oni ljudi koji vode ovu zajednicu, posebno obratiti pažnju na ovaj segment našeg društvenog života, rekao je gradonačelnik Maglai, i dodao da će zadatak lokalne samouprave u Subotici biti da pružanje pravne pomoći građanima bude još dostupnije.

Zaštitnik građana Subotice, Zlatko Marosiuk, kazao je, između ostalog, da ljudska prava nisu nešto što je kroz istoriju poklanjano pojedincu nego da se to osvajalo u odnosu na državu koja je uvek bila subjekat koji krši ljudska prava.

Prema njegovim rečima, Srbija se po nekim pokazateljima nalazi na petom, a po nekima na sedmom mestu po broju podnetih pritužbi građana, ali da je na prvom mestu po broju podnetih pritužbi u odnosu na broj stanovnika. Kancelarija zaštitnika građana u Subotici mnogo radi na ostvarivanju prava Roma, posebno na pitanjima njihove pravne vidljivosti, rekao je on, i dodao da je samo ove godine bilo više od 200 takvih predmeta.

Prisutnima su se obratile i zamenice zaštitnika građana, Ljiljana V. Simić i Erika Tot Salai. Teme njihovih izlaganja bile su prava prve generacije (građanska i politička prava) i druge generacije (ekonomska, socijalna i kulturna prava), odnosno prava solidarnosti ili „prava treće generacije“.

Aniko Muškinja Hajnrih je, obraćajući se novinarima, istakla da Subotica ima rešeno pitanje pružanja besplatne pravne pomoći kada je reč o zastupanju ali da velikom broju građana treba elementarna, primarna pravna pomoć, odnosno, da im se objasne rešenja koja su dobili od nekog organa uprave ili da im se napiše neki podnesak ili zahtev.

- Ovoj zakonskoj obavezi jedinice lokalne samouprave u AP Vojvodini pristupaju vrlo neodgovorno i površno. I tamo gde su ispunili zakonsku obavezu pre je to obaveza radi obaveze, da bi zadovoljili neki zakonski normativ, a ne nastojanje da građanima omuguće da im pravda bude jednako dostupna jer je i to jedno od osnovnih ljudskih prava, smatra Aniko Muškinja Hajnrih.

Stručnom skupu prisustvovali su i učenici trećih i četvrtih razreda Gimnazije „Svetozar Marković” i Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji”. U holu ispred Velike većnice priređena je izložba posvećena Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Izvor: Subotica.rs

povezane teme

9
Leonora Sijdjarto Odgovori
Gospodin Zlatko Marosiuk je svojim radom,zalaganjem i brigom za nasa prava,prava gradjana,maksimalno opravdao postojanje institucije gradskog ombudsmana i pokazao da mu je zaista stalo do nas gradjana.
Zelim da iskoristim priliku i jos jednom da mu se zahvalim na svemu sto je uradio za mene...za nas....
Zorkas Odgovori
Ako postoji smanjenje ljudskih prava , a to je valjda svima jasno i evidentno / pogotovo u Subotici/, a sad postoji funkcija ombudsmana , spram stanja kad nije postojala ta funkcija , pa onda je to valjda dovoljno da se isti po kratkom smeni kao osoba koja neka moralne kvalifikacije da obavlja taj posao ,to isto vazi i za gradskog /Subotickog / ombudsmana.
Ana Odgovori
Pomenuto je ovdje pravo na rad,kao jedno od osnovnih prava.Dostupnost tog prava trebala bi da bude podjednako ista,pod istim uslovima,po nekim objektivnim kriterijumima za sve gradjane.

Nazalost,znamo kako stoje stvari.Vecina direktora javnih ustanova i preduzeca to sprovode uglavnom, kao da su to njihove privatne firme,ustvari u svojim firmama nebi tolerisali nerad, a ovako ne ide iz njihovog dzepa.
Recimo, direktor Nase radosti je zaposlio u istu celu svoju mnogobrojnu familiju,to je poznata stvar.Kakvu pravnu pomoc protiv ovakvih pojava imaju oni koji su pokusali tamo da se zaposle,i strucni su i vredni,al sta vredi.

A delatnici iz oblasti ukazivanja na prava,odnosno zakone,ukoliko posteno rade svoj posao,su nadrljali ,jer se to uglavnom kosi sa interesima politickih mocnika koji vode firme.

Tako se, da bi egzistencijalno opstali,uglavnom priklanjaju vrhu i zale za propasti profesije,koja je tako lepa u uredjenim sistemima.

Toliko o stanju ljudskih prava.
NEMA PRAVDE Odgovori
Od 2000. godine do danas nikada MANJA PRAVA građani nisu imali, gde god da se obrate nigde ne dobiju pravu sliku o svjim pravima, ZAKON se nigde ne poštuje.
SUDOVI, POLICIJA, PORESKA UPRAVA, ISPEKCIJE pa na žalost i OMBUDSMAN ne rade u skladu sa zakonom svi su korumpirani, zbog takvi INSTITUCIJA se dešavaju morbirdne situacije gde nevini građani tragajući za pravdom UMIRU, što je u novebru zabeležena 3 slučaja.
Always Ultra Odgovori
Leonora

Ali samo kad' bi se zezali (ali zestko)...
mama Odgovori
@Ana bravo! U Subotici je ugrozeno osnovno ljudsko pravo-pravo na rad. Ako nisi mladji od 30 godina,ako nisi u stranci i ako nemas nikog da te pogura-ne mozes naci posao.Mislim da ce se vecina nezaposlenih sloziti sa mnom. Kad ce neko o tome poceti da brine? Izgleda nikad.
MikloMir Odgovori
Milimir mi ovde izgleda kao obezbeđenje za profesora Todosijevića i Maglaija...
Oh wait.
Vesko Odgovori
Mi kao građani smo jako zasticeni i bili smo,kao i radnici u poslednje vreme,a nas ministar Radullovic
smatra da treba menjati zakon o radu,da bude pogodniji za poslodavce,da lakse mogu dati otkaze
radnicima,bez nekih obaveza.Ispada da do sada to nisu mogli.Otkud onda toliko nezaposlenih?
@ Vesko Odgovori
Nisi shvatio gospodin Radulović hoće da očisti javni sektor od parazita koje narod plaća, to za nas ne važi mi smo i tako svi na ulici jer su se naše firme razvukle, pokrale, opustošena je privreda nema više akcionarski društva svi smo opljačkani od stečajne mafije kako je i sam nazivaš.
Nov zakon o radu se pravi za javni sektor koji su do sada dobijali otpremnine neki i po 900 evra po godini staža, samo u subotičkom zdrastvu su pre par godina dobijali takve otpremnine boli glava komšinica mi je dobila 9000 hiljada evra otpremnine i bila poslata na biro 2 meseca posle otišla u penziju, a lekari duplo sve je bilo namešteno lično sam imala spisak u ruci i gledala sam kako se izvlače pare iz zdrastva više od 200 radnika subotičke bolnice 2008 je dobilo debele otpremnine da ne poveruješ. Jedino smo mi akcionari ostali bez posla, plata, doprinosa, akcija. Tako Vesko ne sekiraj se ovo ti odličan zakon za ove neradnike što su do posla došli preko partiskog učlanjenja i sad negoduju jer bi voleli da dobiju ogromne otpremnine.Sindikalci negoduju, sindikat ti je najkorupiranija organizacija sastavljena od šljama, šta je sindikat uradio za radnike, NIŠTA štitio bahate poslodavce i radio prljave radnje za poslodavce, pogledaj naše sindikalne predstavnike, koliko funkcija imaju, koliko su plaćeni za nerad i obmanu obespravljenih radnika.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.