Obeležen Dan ljudskih prava

Skupu su prisustvovali gradonačelnik Subotice Jene Maglai, predsednik Skupštine grada prof. dr Radmilo Todosijević, pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih i Eva Vukašinović, pomoćnica pokrajinskog ombudsmana za prava manjina.

Uz podsećanje da je ideju međunarodne zaštite ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata izneo američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt, zalažući se za svet zasnovan na četiri slobode koje su, kasnije, postale i temelj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, gradonačelnik Jene Maglai je istakao da su skoro sve odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima postale izvor međunarodnog prava, ne kao međunarodni ugovor, već ili kao običajna pravila ili kao opšta pravna načela koja priznaju civilizovani narodi.

- Ljudska prava se ne poštuju podjednako u svim državama, ali upravo zbog toga obaveza svih onih koji se bave ovom oblašću jeste da iz godine u godinu obeležavaju ovaj datum, podsećaju da još uvek nije sve idealno i da u tom smislu ima još mnogo toga da se uradi. S druge strane, i naša obaveza je da u našoj zajednici podstičemo primenu ljudskih prava kako bi bila što šira i dostupnija svim našim sugrađanima, rekao je Jene Maglai.

On je ocenio da je Kancelarija zaštitnika građana u Subotici opravdala svoju svrhu i da je jedan od primera kako bi ova kancelarija trebalo da radi u lokalnoj zajednici.

- Kancelarija zaštitnika građana u Subotici iz godine u godinu ima sve više predmeta. Nažalost, i ova teška ekonomska situacija doprinosi da je mnogo predmeta iz oblasti zaštite ljudskih prava vezano, prvenstveno, za radno pravo i socijalna davanja. Nadam se da će se, ne samo u Subotici nego i na teritoriji čitave države, ova institucija još više razvijati i da će celokupno društvo, pa i oni ljudi koji vode ovu zajednicu, posebno obratiti pažnju na ovaj segment našeg društvenog života, rekao je gradonačelnik Maglai, i dodao da će zadatak lokalne samouprave u Subotici biti da pružanje pravne pomoći građanima bude još dostupnije.

Zaštitnik građana Subotice, Zlatko Marosiuk, kazao je, između ostalog, da ljudska prava nisu nešto što je kroz istoriju poklanjano pojedincu nego da se to osvajalo u odnosu na državu koja je uvek bila subjekat koji krši ljudska prava.

Prema njegovim rečima, Srbija se po nekim pokazateljima nalazi na petom, a po nekima na sedmom mestu po broju podnetih pritužbi građana, ali da je na prvom mestu po broju podnetih pritužbi u odnosu na broj stanovnika. Kancelarija zaštitnika građana u Subotici mnogo radi na ostvarivanju prava Roma, posebno na pitanjima njihove pravne vidljivosti, rekao je on, i dodao da je samo ove godine bilo više od 200 takvih predmeta.

Prisutnima su se obratile i zamenice zaštitnika građana, Ljiljana V. Simić i Erika Tot Salai. Teme njihovih izlaganja bile su prava prve generacije (građanska i politička prava) i druge generacije (ekonomska, socijalna i kulturna prava), odnosno prava solidarnosti ili „prava treće generacije“.

Aniko Muškinja Hajnrih je, obraćajući se novinarima, istakla da Subotica ima rešeno pitanje pružanja besplatne pravne pomoći kada je reč o zastupanju ali da velikom broju građana treba elementarna, primarna pravna pomoć, odnosno, da im se objasne rešenja koja su dobili od nekog organa uprave ili da im se napiše neki podnesak ili zahtev.

- Ovoj zakonskoj obavezi jedinice lokalne samouprave u AP Vojvodini pristupaju vrlo neodgovorno i površno. I tamo gde su ispunili zakonsku obavezu pre je to obaveza radi obaveze, da bi zadovoljili neki zakonski normativ, a ne nastojanje da građanima omuguće da im pravda bude jednako dostupna jer je i to jedno od osnovnih ljudskih prava, smatra Aniko Muškinja Hajnrih.

Stručnom skupu prisustvovali su i učenici trećih i četvrtih razreda Gimnazije „Svetozar Marković” i Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji”. U holu ispred Velike većnice priređena je izložba posvećena Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.