Neophodna briga o mentalnom zdravlju
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svaka četvrta osoba će u nekom periodu života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Među najučestalijim poremećajima mentalnog zdravlja su depresija, šizofrenija, epilepsija, Alchajmerova demencija, kao i bolesti zavisnosti-alkoholizam i narkomanija.
- Stručnjaci se slažu da polovina mentalnih poremećaja započinje pre 14. godine života i procenjuje se da oko 20 odsto dečje i adolescentne populacije u svetu ima mentalne poremećaje i poteškoće. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalidnosti kod mladih u svetu. U Srbiji je unipolarana depresija jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovništva bolestima - kaže dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje.
Pored urođenih sklonosti, za nastanak mentalnih poremećaja krivo je i socio-ekonomsko okruženje osobe. Načelnik Odeljenja psihijatrije Opšte bolnice, dr Zoltan Šagi ističe da je potrebno redovno voditi brigu o svom psihičkom zdravlju, koje je sastavni deo opšteg zdravlja.
- Svaka osoba ima mogućnost da vodi brigu o svom psihičkom životu. Svaka osoba bi trebalo da nađe vremena za sebe, da se preispita kako se oseća i zbog čega se tako oseća, šta je dovelo do situacije da se tako oseća. Kao što vodi brigu o telesnom, fizičkom zdravlju tako bi svaka osoba trebalo da povede računa o psihičkom zdravlju - kaže dr Šagi i dodaje da najbliže okuženje osobe ima značajnu ulogu u prevenciji težih mentalnih poremećaja - Podrška porodice i najbliže okoline je izuzetno značajna. Oni su ti koji bi trebalo prvi da primete da je došlo do promena u ponašanju osobe, posebno ukoliko se kod osobe javljaju problemi u komunikaciji, povlačenje u sebe, otuđenost, tuga koja duže traje, tada je potrebno potražiti pomoć psihijatra kako bi se rešio problem.
