• Pregleda: 1261

Nemački reditelj Helmer: Niko ne bi mogao da iznese glavnu ulogu u mom filmu kao Miki Manojlović

Proteklo, četvrto veče 26. Festivala evropskog filma Palić, obeležili su filmovi iz Glavnog programa „Žao nam je što smo vas propustili“ i „Okovan“, a prikazani su i filmovi u okviru selekcije Paralele i sudari „Preživeti leto“, kratkometražni film „Kolektivne bašte“ i „Oštrim nožem“.
Nemački reditelj Helmer: Niko ne bi mogao da iznese glavnu ulogu u mom filmu kao Miki Manojlović

Fajt Helmer, reditelj neverbalnog filma „Brushalter“ koji je prikazan na Festivalu u ponedeljak u sklopu selekcije Paralele i sudari, a u kojem glavnu ulogu igra Miki Manojlović, istakao je da je jedan od razloga što režira filmove bez reči, taj što publika iz celog sveta može da ga razume na pravi način.

- Počeo sam najpre da snimam kratkometražne filmove bez reči sa kojima sam putovao po mnogim festivalima, pošto su neverbalni filmovi pogodni za takve vrste manifestacija jer ne zahtevaju prevode. U nekom trenutku me je neko pitao zašto ne pravim takve dugometražne filmove i to je iniciralo moje prvo takvo ostvarenje „Tuvalu“ iz 1999. godine, koje je bilo prilično lično. Nakon toga su usledila još četiri filma pre nego što sam režirao „Brushalter“. Verujem u snagu filmske slike koja govori priču bez ijedne reči - objasnio je Helmer.

Nemački reditelj dodao je da jednu od teškoća u snimanju takve vrste filma predstavlja odabir glumaca, zbog čega je odlučio da glavnu ulogu dodeli Mikiju Manojloviću.

- Postoje dve prepreke u radu na neverbalnom filmu. Prva je pisanje scenarija, što je veoma teško jer zahteva od vas da ispričate priču bez upotrebe reči, a druga stvar je naći prave glumce. Ovakvu formu filma „nosi“ protagonista i ne bih mogao da zamislim ikog drugog ko bi to izneo bolje od Mikija. Siguran sam da bi priča mogla otići u pogrešnom, možda čak i zastrašujućem pravcu sa nekim drugim glumcem, ali je Miki lik koji, i kad ide od vrata do vrata tražeći ženu kojoj pripada brushalter, predstavlja neku vrste lepote i magije bez užasavajućeg, što bi lako moglo biti izazvano kad je ova vrsta filma u pitanju - dodao je Helmer.

Ardit Sadiku, reditelj filma „Zaboravljena planina“, govorio je o stanju albanske kinematografije i o temama kojima najviše voli da se bavi u svojim filmovima.

- Ne možemo govoriti o postojanju filmske industrije u Albaniji, jer je budžet izuzetno mali i može da podrži samo dva-tri filma godišnje. Ne snimaju se filmovi, ali je nekoliko reditelja pokušavalo da preko vladinih fondova dođe do finansijskih sredstava, međutim, na tu pomoć su čekali i po pet godina. Trebalo bi godišnje da se snimi dvadeset filmova, ali su zaglavljeni čekajući budžetsku pomoć, pogotovo dugometražni filmovi. Što se tiče tema kojima se bavim, najviše volim da se bavim sadašnjošću, jer smatram da ne možemo napredovati dok god smo zaglavljeni u komunističkim temama i prošlosti, i nečemu što je završeno. Mislim da se možemo unapređivati samo ako smo fokusirani na budućnost. Treba da budemo zagledani unapred kako mi u Albaniji, tako i svi ostali u regionu - rekao je Sadiku.

Među filmovima koje će publika moći da pogleda večeras, 24. jula, naći će se naslovi „Trezor“ i „Bog postoji, ime mu je Petrunija“ iz Glavnog programa, dok će u okviru selekcije Paralele i sudari biti prikazani filmovi „Irina“ i „Skandinavska tišina“, „Heroj ovaca“ iz selekcije Eco Dox, „Slava i bol“ iz odabira Velikani evropske kinematografije, kao i dokumentarac „Wongar“ iz izbora Novi evropski dokumentarni film.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

1
Dok Odgovori
I sad ce ovcica za brijanje dati sebi za pravo da svojim pausalnim izjavama komentarise vest koja nemaju veze sa ovozemaljskim svetom!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.