• Pregleda: 1864

Naučni skup o rešavanju problema inkluzije romske dece

Tema naučne konferencije je bila analiza specifičnih problema koji prate školovanje romskih učenika u okviru našeg obrazovnog sistema. Prezentovani su podaci koji govore o isključenosti romske dece, slabim školskim postignućima, ranom napuštanju škole i neredovnom pohađanje nastave romskih učenika.
Naučni skup o rešavanju problema inkluzije romske dece

Rešavanje problema inkluzije romske dece, usko je povezano i sa stavovima učitelja o uključivanju ove izrazito vulnerabilne grupe u obrazovni sistem. Navedene su mnoge mogućnost za unapređivanje obrazovanja romskih učenika, kao i da rečenje leži i u programima visokoškolskih ustanova namenjenih inicijalnom obrazovanju učitelja, odnosno razvijanju nastavnih strategija koje povećavaju osetljivost i pozitivne stavovsko-vrednosne orijentacije prema deci pripadnika socio-kulutrno depriviranih sredina i marginalizovanih manjina.

Problemi koji prate obrazovanje romske dece i buduće promene u sastavu odeljenja bi trebalo da imaju implikacije na školski sistem – na potrebu njegovog prilgođavanja povećanoj različitosti učenika. Oni bi takođe morali da se odraze na prilagođavanje kurikuluma pedagoških fakulteta realnosti koja očekuje buduće učitelje, odnosno njihovoj pravovremenoj i adekvatnoj pripremi za rad u heterogenim odeljenjima. Sve više se vidi da je siromaštvo stigmatizirajuće, pa tako u kontekstu analize obrazovnih postignuća romskih učenika ukazuje se na nužnost davanja dodatne edukativne podrške u redovnoj školi, svoj deci koja doživljavaju teškoće u učenju i socijalnoj participaciji.

Prisutnost romske dece u odeljenjima redovnih škola najčešće predstavlja veliki teret za njihove učitelje. Najčešće pominjani razlozi za to su nezainteresovnost romskih učenika za nastavu, nemotivisanost romskih roditelja za saradnju i praćenje školovanja dece, neredovno pohađanje nastave, nepripremljenost za školu, nedostatak komunikacije između škole i romskih porodica. S druge strane, treba imati u vidu da se jedan broj učitelja teško snalazi u praksi i zbog toga što tokom svog inicijalnog obrazovanja nisu sticali potrebna znanja koja bi im omogućila da uspešno rade sa svim učenicima u odeljenju. Učitelji moraju dobiti znanja o načinima izgrađivanja interkulturalnog obrazovanja koje bi trebalo da svakom učeniku omogući da se u školi oseća prijatno, sigurno i zadovoljno, da spreči predrasude.

Ostvarive promene u obrazovanju najneuspešnije grupe učenika u našem školskom sitemu-romskih učenika, su moguće jedino ako sa njima rade najuspešniji učitelji. Zadatak visokoškolskih ustanova namenjenih inicijalnom obrazovanju učitelja, kao i svim drugim stručnjacima koji rade u obrazovanju, je razvijanje nastavnih strategija koje povećavaju osetljivost i pozitivne stavovsko-vrednosne orijentacije prema deci pripadnika socio-kulutrno depriviranih sredina i marginalizovanih manjina.
dr. Josip Lepeš, stručni menadžer projekta

Izvor: Subotica.com

povezane teme

3
wecker Odgovori
Malo je prisutnih ucesnika u sali, takva je i zainteresovanost nastavnika i predavaca a raspust je .
Verovatno se ne placa dodatno. Neefikasnost naseg osnovnog obrazovanja se sad slama i prebacuje na populaciju romske dece. Bez obzira na rasu i veru osnovci su u skolama posle zadnjeg zvona
prepusteni sami sebi odnosno roditeljima.Drustvena situacija se nece promeniti u dogledno vreme
cak sta vise, bice jos i gora . Iz licnog primera znam kolko su se nastavnici" trudili i zanimali"sa njima u skoli. Dodjes umoran i jos vise nervozan sa "posla" kuci i onda ostajes zapanjen
koliko se nastavnici (cast izuzecima)ne zanimaju sa njima za vreme redovne nastave.
Problem je mnogo dublji pa bi trebalo reagirati na Vreme.
Ako se vec svuda uporedjuje primer Zapada zasto se i obrazovanje ne okrece u tom pravcu
pa da i nasa deca budu u celodnevnom boravku( recimo od 08-17) pa da pedagozi
rade svoj posa pa neka se bave sa decom.
Marija Odgovori
,,osnovci su u skolama posle zadnjeg zvona
prepusteni sami sebi odnosno roditeljima,,.....A kome bi drugo bili prepusteni? Da necete mozda da ih nastavnici vode svojoj kuci posle poslednhjeg zvona?,,pa da i nasa deca budu u celodnevnom boravku( recimo od 08-17),,......nastavnici obrazuju decu i vaspitavaju ih,tj. nadogradjuju ono sto donesu od kuce....roditelji iako imaju mnogo obaveza oko obezbedjivanja osnovne egzistencije, moraju da se bave svojom sopstvcenom decom. I nije uvek duzina vremena koje provedu zajedno sa decom vazna, vec koliko je to vreme kvalitetno iskorisceno. Slazem se da treba menjati obrazovni sitem, ali nikada nijedna skola ne moze zameniti ulogu roditelja.....
Marija Odgovori
Napisao Ljubisa, 02 August, 2014
DNEVNIK PROSVETNOG RADNIKA, oktobar 2023.

Sutra punim 67 godina. Bole me kosti, imao sam dva infarkta, imam tri stenta.
Danas sam održao redovnih 17 časova. Morao sam u 61. da upišem još jedan fakultet, pa sada predajem 6 predmeta. U školi od 836 đaka, radi nas dvanaestoro.
Žena me je napustila pre četiri godine. Kaže – nit me viđa, nit donosim pare u kuću. I jeste tako. Sve što zaradim dajem na stručno usavršavanje, na koje idem tri vikenda mesečno. Ako i pretekne nešto para, to dajem na papir, toner, popravku računara i štampača. Svake nedelje kod svoje kuće odštampam oko 320 strana izveštaja, i 450 strana nastavnog materijala. Ako. Nije mi teško i ne žalim. Ja bar imam posao.
Napokon sam savladao tehniku brzog spavanja. Sada spavam osam sati za tri sata. Taj seminar nam je platila država. Bio sam i na seminaru Kako skuvati ručak za dva dana, za 80 feninga, ali to mi ni ranije nije bio problem. I da ne pomislite da se žalim – ne, nikako! Ja bar imam posao. Svakog jutra se prvo pomolim za zdravlje Kancelara, koji mi je omogućio da radim i doprinosim našoj domovini da izađe iz krize. Kažu da neće još dugo potrajati ta kriza – 12-13 godina maksimalno! To me raduje.
Danas sam imao nastavu kod šesnaestogodišnjaka. Više ih ne delimo po razredima, nego po godištu, da se oni što su ponavljali za vreme zatucane prošle decenije, ne bi osećali diskriminisano. Na času su mi bila četiri učenika, od njih 28. Ostali su imali neka posla. Ako. Deca i treba da imaju neka posla. Prisutni su birali danas šta će da uče, i koje ocene da im upišem. Divni su ti mladi ljudi. Tako samostalni!
Nakon nastave sam morao da obiđem ove odsutne po kućama, i dostavim im testove, pa će mi ih oni vratiti, kada ih popune. Kad stignu. Mladi su oni. Imaju puno interesovanja, i mi za to moramo imati razumevanja.
Večeras radim i treću smenu. Menjam koleginicu koja je slomila kuk juče. Kaže – sutra će u školu, ali danas ne može. Treću smenu su nam uveli nakon štrajka roditelja, kad su se žalili što se njihovom decom niko ne bavi uveče, pa samo gledaju televiziju i igraju igrice.
Nemojte, molim vas, da pomislite da se žalim! Ne, nikako!
Presrećan sam što radim u školi, i žao mi je što do enzije imam još samo 17 godina.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.