• Pregleda: 1882

Saradnja subotičkog i segedinskog fakulteta u inkluzivnom obrazovanju

Ovaj projekat nastao je u okviru IPA-programa Mađarska-Srbija, u okviru programa prekogranične saradnje uz učešće Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za obrazovanje odraslih Pedagoškog fakulteta “Juhas Đula” Univerziteta u Segedinu. Naslov projekta je EDUCOOP (Educational Cooperation for Disadvantaged Children and Adults). Realizacija projekta je trajala od 1. maja 2013. do 31. jula 2014.
Saradnja subotičkog i segedinskog fakulteta u inkluzivnom obrazovanju

Cilj projekta je bio stvaranje intenzivne kulturne, obrazovne i istraživačke saradnje između dve institucije, kao i putem redovnih aktivnosti omogućiti socijalnu integraciju romske dece koja žive u nepovoljnim životnim uslovima. Naglašena je uloga projekta da se da doprinos razvoju i primeni modela inkluzivnog obrazovanja kroz jačanje kapaciteta nastavnog i stručnog osoblja osnovnih škola u Horgošu I u Segedinu za rad sa decom koja dolaze iz izuzetno siromašnih porodica. Studenti-mentori su tokom cele 2013-2014.godine nedeljno dva puta su radili sa svojim učenicima u školi, držali radionice, ali su istovremeno i slušali predviđene kurseve tokom školske godine na fakultetu kako bi stekli potrebnu stručno-metodička znanja za rad sa decom iz nepovoljnih životnih uslova.

Na kraju projekta na osnovu rezultata istraživanja štampan je priručnik “Iskustva mentorskog programa u Subotici i u Horgošu” sa željom da se prenesu iskustva stručnjaka koji su godinama aktivni na polju stvaranja uslova za primenu modela inkluzivnog obrazovanja kod nas. Na taj način želimo da damo podršku svima koji su spremni da unaprede svoj rad sa decom koja žive u nepovoljnim životnim uslovima.

Glavna poruka koju smo želeli da prenesemo jeste da je individualizovani pristup i prilagođavanje svakom pojedinačnom detetu od suštinske važnosti za uspešan rad sa svom decom. Svesni činjenice da je inkluzija proces u kom je potrebno vreme da se ustanove i učvrste inkluzivna kultura, politika i praksa, aktivnostima projekta smo želeli da damo mali doprinos u tom smeru. Pored objavljivanja Priručnika, nastavnici, učitelji i predstavnici stručnih službi osnovnih škola iz Vojvodine imaće priliku da prisustvuju stručnim predavanjima prositeklih iz projekta u toku 2014-2016.godine akreditovanim od strane Pedagoškog Zavoda A.P. Vojvodine koja će izvoditi profesori, predavači učiteljskog fakulteta iz Subotice i Instituta za obrazovanje odraslih iz Segedina.

Bili smo podstaknuti činjenicom da je briga o obrazovanju dece iz siromašnih porodica a naročito romske dece prošla je u istoriji, kako u svetu, tako i u Srbiji, kroz nekoliko faza - od direktne
diskriminacije, odbacivanja i isključivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa, do konačnog priznavanja specifičnosti u obrazovanju.

Deci romske nacionalnosti je potrebno postupno pružati mogućnost pristupa jednakom obrazovanju i obuci, što im omogućuje da do maksimuma razviju svoje potencijale.
U obrazovanju dece iz siromašnioh porodica a naročito romske dece moraju se uzeti u obzir rezultati istraživanja u Horgošu:

  • generalno, socijalna postignuća su bolja u “redovnom” okruženju (veštine komunikacije, samoprocena broja prijatelja, objektivno merena frekvencija i kvalitet komunikacije sa ostalom decom, kvalitet slobodnog vremena, nivo samopoštovanja);
  • nema pouzdanih zaključaka o nivou obrazovnih postignuća, jer ona ne zavise od tipa okruženja,
  • već od tipa i kvaliteta podrške, što nas uverava u činjenicu da individualizacija obrazovanja nije pitanje gde već kako;
  • zajedničko obrazovanje ne deluje negativno na decu koja dolaze iz porodica bez materijalnih problema

Budući zadaci na postizanju kvalitetnog obrazovanja za romsku decu su:

  • podrška u stručnom usavršavanju učitelja i drugih profesionalaca;
  • razvoj i širenje didaktičkog materijala i metoda;
  • podrška školama i roditeljima;
  • kratkoročna ili dugoročna pomoć pojedinim učenicima;
Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.