Ministarka Čomić razgovarala i sa predstavnicima Mađarskog nacionalnog saveta

Pitanje obrazovanja imalo je istaknutu ulogu na razgovorima. Bilo je govora i o ulozi udžbenika na mađarskom nastavnom jeziku u obrazovanju, kao i mogućnostima daljeg školovanja na maternjem jeziku. Istaknuto je da najvažnije obratiti se mladima. Izvešteno je i o snimanju video materijala za učenje na daljinu, što je bio zajednički projekat Mađarskog nacionalnog saveta i Panon RTV-a. Više hiljada snimljenog video materijala predstavljali su pomoć mladima u učenju.

- Vidimo da na polju obrazovanja najbolje uspevamo da ostvarimo prava i najveće razumevanje imamo u toj oblasti, jer očigledno i za većinski narod, i Srbima je blisko obrazovanje malih zajednica u dijaspori, to bolje osećaju na svojoj koži i sami su iskusili šta znači ostati u manjinskoj poziciji u svojoj zajednici, a tako da pojedinac može da očuva svoj maternji jezik, kako bi čovek na svom rodnom tlu oseća da nije zalutao, već može da bude ponosan pripadnik mađarske manjine - rekao je Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnost saveta.

Zakoni koji se bave pitanjem manjinskih pravima nisu usaglašeni – rekao je Jene Hajnal. Predsednik MNS-a je dodao da je to omogućilo stvaranje strategije o informisanju koja šteti manjinskim pravima. U vezi zakona o kulturi morali su da vode ogromnu borbu kako bi uspeli da ne budu povređena prava pripadnika nacionalnih zajednica.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je rekla da bi želeli da u narednom periodu zajednički ostvare ciljeve na polju obrazovanja i kulture.

- Želimo da manjine kažu kakvu Srbiju žele da u njoj žive 2030. godine. Samo tako, ako budemo zajedno pisali, onda će ona biti dobra. I za većinu i za manjine - rekla je ministarka Čomić.

Takođe se govorilo i o važnosti kulturnih institucija za okupljanje zajednica. Istaknuta je važnost vojvođanskih medija na mađarskom jeziku, a ministarka je ocenila da saradnja sa Mađarskom služi za primer.

Ovim radnim sastankom završena je dvodnevna poseta ministarke i njenog tima Subotici, tokom koje je održano niz odvojenih susreta, sa bunjevačkom i hrvatskom nacionalnom zajednicom, ali i jednu zajedničku, uz prisustvo crkvenih predstavnika, u organizaciji Severnobačkog okruga na temu "Društveni dijalog i održivi razvoj".