Mini Jugoslavija po prvi put bez obeležavanja praznika rada
Sve je počelo 2004. godine, kada je naš sugrađanin Blaško Gabrić osnovao Mini Jugoslaviju na porodičnom gazdinstvu u Aleksandrovu, nošen idejom da vrednosti koje su bile zajedničke za sve narode bivše države ne padnu u zaborav, te da se Prvi maj, kao veliki praznik radnika, obeležava na način na koji se nekada obeležavao u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
VOJNIČKI PASULJ - Proslava praznika rada gotovo da ne može da se zamisli bez vojničkog pasulja, koji se kuva u velikim kotlovima i, kao nekad, pazari po "sindikalnim cenama".
- To je jedan od najprepoznatljivijih kulinarskih specijaliteta koji se održao i danas, i takvo jelo kada se priprema u velikim količinama dobije i posebnu vrstu ukusa i to je doživlja sam za sebe - kaže Gabrić.
- Uvek smo imali bogat sportski, kao i kulturno-umetnički program u kojem su pretežno učetvovala kulturno umetnička društva iz Subotice, predstavljajući folklorne i druge vrste igara koje su specifične za narodnosti Jugoslavije, ali i za naš grad kao multietničku sredinu. Uglavnom su to mladi ljudi uz koje su u programu učestvovali i subotički kant autori, pesnici, besednici i svi oni kojima je ovo mesto i način da se povežu sa svojom publikom - priča Goran Gabrić, koji je prošle godine preuzeo predsedavanje Mini Jugoslavijom od svog bliskog rođaka.
Arhiva
Arhiva
Kako se glas o Jugolendu u Subotici ubrzo proneo po regionu, svake godine se sve veći broj posetilaca iz svih krajeva nekadašnje države okupljao da bi uz pesmu i igru proslavili praznik rada, obnovili stara i stekli nova prijateljstva, te evocirali uspomene koje ih vežu za, kako češto govore, "bolja i lepša vremena".
CRVENI PASOŠ - Posetioci su prošle godine prvi put mogli da se registruju u knjigu državljana Jugoslavije i tako dobiju čuveni crveni pasoš koji, kako kaže Gabrić, ima višestruko značenje.
- Crveni pasoš je pre svega suvenir koji sadrži najbitnije informacije o Jugoslaviji, šta je ona predstavljala, koje vrednosti, zašto su je ljudi voleli i zašto je se i danas sa radošću sećaju. Tu su i detalji o istorijatu Mini Jugoslavije, njenim aktivnostima i sadržajima parka, a ovaj pasoš je i svojevrsna članska karta našeg udruženja i njegovi korisnici mogu da učestvuju u svim našim aktivnosti tokom cele godine - kaže Gabrić.
- Tradicionalno, najviše ima Subotičana, ali dolaze ljudi i iz udaljenih krajeva sveta. Pojedina udruženja dolaze organizovano iz Kostolca, Lajkovca, Planišta, Sombora, Ade, Novog Sada i Beograda, a svake godine dođu i gosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Dolazi i veliki broj naših ljudi koji su trenutno radno angažovani u inostanstvu. Kod njih je posebno izražen taj osećaj jugonostalgije i uopšte povezanosti sa jugoslovenskim narodima, jer kada živite, kako se to kaže, u tuđini, onda vam susret sa svakom osobom sa ovog prostora mnogo znači - objašnjava naš sagovornik. - Ovde nema nacionalne tenzije, već je sve u znaku zajedništva, kulture, jezika i sličnog mentaliteta koji odlikuje naše ljude jer potičemo sa istog podneblja.
Arhiva
Arhiva
Mini Jugoslavija u našem gradu nije usamljena, jer ih na teritoriji nekadašnje zajedničke države ima čak osam, a koje po uzoru na subotičku organizuju razna druženja i obeležavaju značajne datume iz tog perioda kojeg se i danas mnogi sećaju sa setom.
