Maketa Subotice iz 70 - tih

Da je pre četrdesetak godina bilo mnogo više novca u gradskoj kasi, Subotica bi danas podsećala na neke evropske gradove sa velikim trgovima i nerazućenim stanbenim prostorima. Prema rečima direktora Direkcije za izgradnju grada urbanističko uređenje grada tada se u mnogome razlikovalo od sadašnjeg, što se jasno vidi na meketi koja se nalazi u ovom preduzeću, a koja je napravljena sedamdesetih godina. Nekadašnji direktor zavoda za urbanizam Dragutin Denegri kaže da je ta maketa urbanistička zamisao jednog arhitekte iz Beograda, koja je osvojila prvu nagradu na konkursu, ali je taj poduhvat zahtevao mnogo novca, te to izvođenja radova nije došlo.

Maketa Subotice iz sedamdesetih godina na prvi pogled ne izaziva divljenje, jer mnoge zgrade koje danas opisuju izgled centra grada, nepostoje. Ovakvo urbanističko rešenje arhitekte iz Beograda je bila luksuzna zamisao, tako da početak radova po principu ovog rešenja, nije bilo ni razmatrano kao mogućnost.

Danas se, kada je reč o urbanizmu, pažnja u velikoj meri poklanja ekonomičnosti. Prema rečima dirtektora Direkcije za izgradnju grada Josipa Kovača Strike, godišnje se za eksproprijaciju zemljišta potroši oko 50 miliona dinara, dok su te cifre nekada bile i do 100 puta veće.

1981. godine raspisan je novi konkurs za urbanističko rešenje grada gde je pobedio rad koji je manje više izgledao ovako kako sada izgleda uži centar Subotice. Ova maketa, koja više podseća na princip uređenja Moskve, ostaće samo muzejski primer pobedničke ideje jednog od arhitekti.