Krah privrede u Subotici

Privreda u Subotici, koja se i dalje po inerciji smatra za bogat grad, pala je na niske grane, a da nema nikakvog nagoveštaja oporavka. Urušavanje „29. novembra", hemijske industrije „Zorke" i „Azotare", fabrike bicikla „Partizan", koje su zapošljavale hiljade radnika, unazadilo je grad. Vlasti u Subotici su se menjale, udomljavale svoje kadrove, ali nijedna nije uspela da privuče značajnije investicije i tako podstakne razvoj privrede.

Dok su se u nekim drugim gradovima vodile bitke za nove investicije i privlačenje ulagača, u Subotici su koalicioni partneri izgubili mnogo vremena u međusobnim optužbama, a bez dogovora među partijama u lokalnoj vlasti nije ni bilo moguće ostvariti nijedan privredni projekat koji bi pokrenuo grad. Pri tom je privatizacija već ostavila pogubne posledice.

- Kako je u državi rešena privatizacija po lošem zakonu, tako je i u Subotici i ovakvo stanje u privredi posledica takvog zakona. Ima još mnogo okolnosti koje su dovele do ovakvog stanja u subotičkoj privredi, ali ni lokalna vlast nije uradila svoj deo posla. Mogli su da se bave privlačenjem investicija, nezavisno od državnog nivoa koji nije bio sjajan. Zrenjanin, Inđij, Pazov, imaju mnogo veće investicije nego Subotica, iako je ona na boljoj lokaciji jer je na kapiji Evrope. Trebalo je da stvorimo industrijske zone na vreme i to ne između grada i Palića ukoliko se želi razvijati turizam, već na mestu gde već postoji industrija, znači na lokaciji gde su „29. novembar", „Bratstvo", „Sigma". Mogla je opština da kupi zemlju od privatnika i da proširuje tu zonu, da je opremi vodovodnom i kanalizacionom mrežom. To im niko nije branio - kaže Milan Popović, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata.

Subotica bez zemljišta

Ali, Subotica je godinama upućivala investitore na privatno zemljište, jer nije imala u svom vlasništvu nijedan hektar pogodan za ulagače. U takvim slučajevima ne može uticati na stimulativne mere kao što su to uradile druge opštine koje imaju svoje zemljište.

- Prošli smo faze koje prolaze i okolne zemlje u tranziciji. Dobili smo banke, benzinske stanice i šoping-centre. Na potrošačkom delu sve smo izgradili, ali smo upali u debalans, jer na drugoj strani nemamo proizvodni deo gde bi ljudi mogli da zarade novac. Da je sve normalno, mi već pet godina na buvljaku ne bismo imali promet. Ali ljudi moraju nekako da preživljavaju, pa još uvek imamo šverc i sivu ekonomiju - kaže Kornel Bajtai, član Gradskog veća zadužen za privredu.

Armija nezaposlenih polagala je nade u izgradnju šoping-mola „GTC", koji je trebalo da zaposli već iduće godine oko hiljadu ljudi. Međutim, došla je svetska kriza.

- Otkad su prošle godine u oktobru eminentni svetski stručnjaci izjavili da je svetska kriza, Subotica nije imala nijednog zainteresovanog investitora. Čak i započeti projekti koji će jednom biti realizovani poput šoping-mola „GTC" i „Metroa" su zaustavljeni. Sada je ponovo neko dao znak da se svetska privreda oporavlja i mi već imamo zainteresovane investitore - kaže Kornel Bajtai, zadužen u Gradskom veću za privredu.

Stereotip o bogatom severu

Bajtai problem vidi i u stereotipu o bogatom severu i siromašnom jugu.

- Teško je razbiti tu teoriju iz Beograda. Pod tim izgovorom već dugi niz godina ogromne pare odlaze u druge krajeve zemlje za nerazvijene opštine, dok mi sa severa ostajemo uskraćeni za neka ozbiljnija sredstva. Najbolji primer za to je Nacionalni investicioni plan. Prošle godine od 400 odobrenih projekata sedam je bilo iz Vojvodine. Subotica je dobila novac samo za Pozorište, iako je konkurisala sa četrdesetak dobro pripremljenih projekata - dodaje Bajtai.

Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice, ne vidi problem u tome jer, prema njegovim rečima, postoji dogovor da se iz NIP-a finansiraju samo započeti projekti, dok su ostali prebačeni na Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja, iz kojeg su za Suboticu opredeljena značajna sredstva.