Ko nam uništava i prlja grad?

Subotičani su poznati po tome da se ponose svojim gradom, ali sve manje imaju razloga za to. Ono što nas izdvaja u odnosu na druge i izaziva divljenje svih posetilaca, a to se prvenstveno odnosi na arhitektonsko nasleđe prošlosti i ambijent srednjoevropskog grada, uveliko se narušava postupcima blago rečeno nesavesnih građana, a zapravo pravih pravcatih vandala među nama!

Dok smo planirali da pišemo o ovoj temi, događaji su počeli da nas pretiču – najpre je pred Novu godinu iz Parka Ferenca Rajhla sa postamenta skinuto i oštećeno bronzano poprsje Ambrozija Boze Šarčevića, rad vajara Ivana Meštrovića. Ni prvi dani ove, 2014. godine, nisu prošli bez „potpisa“ obesnih, koji ostavljaju na sve što im dođe pod ruku: stradala je tek pre nekoliko meseci obnovljena neonska rasveta pod nadvožnjakom na Palićkom putu.

Jasno je da, imajući u vidu nešto ranije nestalu „Pticu slomljenih krila“, kao i tokom niza godina ustaljeno otuđivanje šahtovskih poklopaca i slivničkih rešetki po ulicama, osim obesti postoje i drugi razlozi zbog kojih to neki rade, ali najčešće je ona u pitanju. Jer, kako drugačije protumačiti kidanje neonki pod mostom, razbijanje napuštenih trafika, lomljenje klupa u parkovima, oštećivanje saobraćajnih znakova ili uništavanje korpi za otpatke?

Sve to se dešava tu, oko nas, pred našim očima, uprkos tome što osim policije imamo i Komunalnu policiju i Komunalnu inspekciju, a da najčešće nikada ne saznamo ko je našarao fasadu za čije ulepšavanje je plaćeno nekoliko miliona dinara, polomio sprave na tek uređenim dečijim igralištima ili, kao što se dešavalo, ciglom razbijao kandelabre? Ono što pomenute službe mogu da urade jeste, kao što je bilo u slučaju nestanka Boze Šarčevića, da obaveste Direkciju za izgradnju grada, a ona da podnese prijavu protiv – nepoznatog počinioca! I da, naravno, plati majstore da poprave štetu.

Koliko košta građane vandalizam?

Direkcija za izgradnju grada godišnje potroši i do 15 miliona dinara na popravke i zamene klupa, kanti za otpatke i ukradenih šahtovskih poklopaca i sa problemom lošeg odnosa pojedinih građana, ili grupa, prema urbanoj opremi susreće se gotovo svakodnevno.

- Najviše je štete na gradskim šetalištima i trgovima – na Aleji Maršala Tita, Trgu žrtava fašizma, a u poslednje vreme mnogo manje nego ranije u Parku Prozivka. Uglavnom se to manifestuje tako što se izvaljuju i premeštaju klupe, vrlo često lome ili čak kradu, a na meti su redovno kante za otpatke, pa se dešava da budu uništene paljenjem jer su načinjene od plastičnih materijala. Ono što je dobro jeste da je od pre nekoliko meseci uveliko smanjio broj krađa poklopaca sa šahtova i slivničkih rešetki, nakon što je policija otkrila jednu organizovanu grupu koja je to radila. U prvih šest meseci zabeleženo je 96 otuđenja ovih komunalnih objekata, a nakon toga samo tri, kaže Peter Blau, tehnički direktor u Direkciji.

Prema njegovim rečima, pored popravke, malo toga je što može da se preduzme osim da se podnese prijava policiji protiv nepoznatog lica. Ali, to ne sprečava da se vandalizam ne ponovi.

- Posebno ankerišemo klupe tako da se ne mogu izvaliti, ali ni to ne pomaže, jer ih u tom slučaju polome. Troškovi sanacije su jako veliki, čak dve trećine sredstava predviđenih za održavanje se troši na popravke zbog vandalizma. Dosta nas staju i štete na semaforima i vertikalnoj signalizaciji, a tu je i zamena opreme na sportskim terenima i dečijim igralištima, i mada u ovom trenutku još ne znamo tačno koliko će sve to iznositi za 2013. godinu, sigurno neće biti ispod 10 miliona dinara. A za taj novac možemo uraditi par lepih ulica od 200–300 metara dužine, smatra Peter Blau.

Koliko pomaže video nadzor? Savet za bezbednost saobraćaja pokrenuo je postupak i obezbedio sredstva za uvođenje video nadzora, koje bi trebalo da usledi u toku ove godine. Kamere će se postaviti na 12 raskrsnica, ali neće služiti samo za kontrolu saobraćaja.

-Video nadzor obuhvatiće i druga dešavanja na javnim mestima, i biće moguće da se kamere po potrebi premeštaju i instaliraju na različitim lokacijama. Praćenje i snimanje obavljaće se u Policijskoj upravi, kaže Darko Antelj, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja.

Snimanje prekršilaca, uz uslov da to bude kvalitetan snimak, neće samo po sebi biti dovoljno, jer se počinioci moraju i identifikovati, a bez toga, i mogućnosti da snimljeni materijal posluži kao dokaz prilikom sankcionisanja takvih osoba, od video nadzora ne treba očekivati posebnu efikasnost u sprečavanju vandalizma.

Ono što je naročito opasno jesu štete na saobraćajnim znacima, a u poslednje vreme i šaranje sprejom po semaforskoj signalizaciji, što može da dovede u pitanje bezbednost učesnika u saobraćaju i čak izazove teške saobraćajne nesreće.

- Sprejom se prefarbaju semafori, stavljaju se nalepnice, zbog čega vozači ne mogu da raspoznaju svetlosni signal, a čak i lanterne se preusmeravaju tako da recimo uslovno zeleno okreću na drugu stranu, na žalost ima i takvih postupaka, kaže Peter Blau i dodaje, da je od nedavno počela i krađa kompletnih rasvetnih tela sa svetiljki, na koje se popnu i demontiraju ih, a cena jednog takvog kompleta je oko 8000 dinara. Do sada je bilo sedam takvih krađa.

Delovati preventivno ili represivno?

Kada je pre više od dve godine počela sa radom Komunalna policija, očekivalo se da će ponašanjima i odnosu prema javnoj imovini u gradu koji nisu u skladu sa pravilima lepog ponašanja, a prvenstveno zakonskim propisima, doći kraj, međutim, to se nije dogodilo. Teško bi bilo presuditi koliko bi talas vandalizma koji nas je zapljusnuo bio izraženiji nego što jeste da nije komunalnih policajaca na ulicama, ali se ne može poreći da njihovo prisustvo ne deluje preventivno.

- Radimo pre svega na prevenciji, samim tim što patrole češće obilaze delove grada gde je veće kretanje građana, kako bi se osujetila vandalska ponašanja. Naročito smo aktivni u toku leta, kada je veće prisustvo mladih na ulicama, a pogotovo okupljanja u parkovima, i mi im redovno skrećemo pažnju da ne oštećuju urbanu opremu i ne prljaju okolinu. Više pribegavamo opominjanju nego kažnjavanju, ali u otkrivanju počinilaca sarađujemo i sa policijskim organima. Tako na primer, nedavno smo došli do saznanja o mogućim „autorima“ grafita na zgradama 11, 13 i 15 u ulici Braće Radić i Šenoinoj 6, i prosledili ih policiji. Što se tiče samog postupka, naše je da o tome što smo uočili na terenu obavestimo Komunalnu inspekciju, i u 2013. godini od oko 2150 prosleđenih informacija skoro pet stotina zapažanja odnosilo se na oštećenja saobraćajne signalizacije, lomljenje klupa, kontejnera i slično, kaže Zoran Gabrić, koordinator u Komunalnoj policiji.

Preventivnom delovanju prednost daju i u Komunalnoj inspekciji, čije su aktivnosti prvenstveno usmerene na otklanjanje posledica vandalizama i ukoliko je to moguće, otkrivanje i procesuiranje počinilaca.

- Komunalna inspekcija izdaje rešenja javnim preduzećima koja su nadležna za održavanje objekata i urbane opreme da otklone nedostatke. Vandalizam je širok pojam, počev od šaranja po fasadama, oštećenja klupa i drugog mobilijara grada, ali i prljanja ulica i stvaranja divljih deponija, uništavanja zelenih površina i slično. Što se tiče kažnjavanja, iako oni koji su kažnjeni to sutra neće ponovo uraditi, uvek ima novih počinilaca, ali prevencija u smislu ukazivanja ljudima da nije u redu bacati smeće tamo gde mu nije mesto, da nije u redu tuđu imovinu narušiti, na duže staze daje bolje rezultate. Navešću primer takozvanih divljih deponija smeća, koji smo pre desetak godina imali 70 do 80, sada se upornim delovanjem i grada i inspekcije i Komunalne policije taj broj prepolovio, smatra Arpad Koso, komunalni inspektor - nadzornik higijene grada.

Prevencija ili represija, to je pitanje na koje može da se odgovori na više načina i sa više argumenata i za jedno i za drugo. Bile su potrebne godine da krađa šahtovskih poklopaca i rešetki prestane da bude aktuelna tema, ali hvatanje počinilaca, kao i izmene Zakonika o krivičnom postupku, kojima je usvojeno da ovo bude krivično delo, bez obzira na vrednost materijalne štete, i da se mnogo oštrije kažnjava nego do sada, učinili su svoje.

U nekim evropskim zemljama praksa je da se otkriju pisci grafita na fasadama pa oni, ili njihovi roditelji ako su u pitanju maloletnici, plaćaju kompletno obnavljanje zgrade. Ne treba pominjati koliko bi bilo nezamislivo da se neko nesmetano popne na banderu i razmontira svetiljku. Sve to nameće potrebu da se ovom temom ne bave samo novine, nego da se uporedo sa preventivnim delovanjem što efikasnije otkrivaju počinioci i za to odgovaraju. Što će takođe uticati da vandalskog ponašanja bude manje. Po staroj narodnoj poslovici „bolje sprečiti nego lečiti“.