Klizma, epiziotomija, indukcija: trudnice bi mogle same da odlučuju, ali im je potrebno više informacija

Radna grupa Ministarstva zdravlja donela je prvi Nacionalni vodič za vođenje trudnoće i porođaj. Prema preporukama Vodiča trudnica će imati mogućnost da sama odluči o procedurama koje će biti primenjene.

 - Radi se o tome da svaka žena odlučuje da li želi epiziotomiju ili indukciju, recimo. I te preporuke su odlične, ali u ovom trenutku mi smo jako daleko od toga. Ženi mora biti jasno objašnjeno šta može da se dogodi ako ne pristane na epiziotomiju. Ako odbije, a dođe do pucanja sa ozbiljnim posledicama – postavlja se pitanje odgovornosti. To je generalno najveći problem u akušerstvu, što ne postoji protokol koji kaže recimo - pukao je vodenjak, pacijentkinja nema bolove - koliko možemo da čekamo, a da nema posledica ni po bebu ni po majku? To zavisi od slučaja do slučaja, a na lekaru je veoma ozbiljan zadatak, da proceni i otkloni rizike kako bi sve prošlo u najboljem redu. Svaki slučaj je priča za sebe i ne može se generalizovati - objašnjava dr Desimir Đukić, načelnik Odeljenja za akušerstvo. 

Iako je indukcija do sada u praksi upotrebljena nebrojeno puta, prema novoj preporuci, i ona će se koristiti uz pristanak buduće mame.

 - Činjenica je da je najlakše kada je sve prirodno, i nama lekarima i babicama, najlakše je da se ne mešamo u prirodan tok stvari. Ali postoje slučajevi kada je intervencija lekara neophodna. Baš u slučaju o kome sam govorio - šta ako plodova voda odlazi, a porođaj ne kreće, koliko treba da čekamo? Naravno, pokrićemo antibiotikom, čekaćemo neko vreme, ali kako da znamo koliko i da li smo mogli još da čekamo? A ako mi nismo sigurni, kao lekari, kolika je to odgovornost na ženi da sama proceni? - kaže dr Đukić.

Ono što je u ovom trenutku najvažnije za primenu ovog Vodiča jeste edukacija trudnica, kako bi one bile spremne da u trenutku kada bude potrebno donesu ispravnu odluku.

 - Problem sa kojim se susrećemo u praksi je što imamo porodilje koje dolaze iz različitih socijalnih sredina, različitog obrazovanja, različitih shvatanja i uverenja - nekima su informacije nedostupne, drugima je dostupno i previše informacija - i pravih i pogrešnih, pa onda tumačenja i razumevanje, sve je individualno, a ako zaista želimo da ovaj vodič zaživi, onda je potrebno da radimo na edukaciji trudnica. Da im se kroz vođenje trudnoće odgovora na sva pitanja, jer nema pitanja koje je glupo ili neprijatno, svaka trudnica mora od svog izabranog ginekologa da dobije informacije koje su joj potrebne. Ali onda dolazimo do novog problema - imamo i nekontrolisanih trudnoća. Trudnica dolazi na porođaj - jednom ili nijednom nije posetila ginekologa. Kako onda nju edukovati, kako joj objasniti, a da ona bude svesna koliko važnu odluku donosi.  To je samo deo problema sa kojima se mi svakodnevno suočavamo a za koje ne postoji sveobuhvatno rešenje - objašnjava on.  

Preporuke koje donosi vodič dobro i lepo zvuče, ali u teoriji, dok za praksu treba vremena, tokom kojeg će se obezbediti odgovarajući uslovi za porodilje. 

 - Preporuke ovog tipa mnogo je lakše primeniti u porodilištima gde ima veći broj lekara u smeni, gde su veći timovi, pa je samim tim lakše sprovesti neke procedure. Kod nas to nije slučaj, zato što nas nema toliko, a sem toga, moja ideja je da pre svih tih preporuka damo sve od sebe da se uslovi za porodilje poboljšaju - od hrane, kreveta, kupatila, da im boravak u porodilištu ostane u najboljem sećanju, a onda sve te preporuke mogu da dođu kao nadogradnja. Za svaku promenu potrebno je vreme, i za mnogo manje promene je trebalo vremena, a ovo su zaista velike promene. 

Vodič preporučuje i pratnju - kako bi se porodilja osećala sigurnije i komfornije, ali subotičko porodilište još uvek nije spremno za ovaj korak - da omogući pratnji da porođaju prisustvuje od početka do kraja. 

 - Ukoliko je moguće, najbolje je da otac bude na porođaju Mi sada nemamo uslove za to pravo prisustvo, jer se U pretporođajnoj sali nalazi šest kreveta. Ni fizički nemamo uslove da tu bude još šest muževa, očeva. Ono što smo u praksi primenjivali, bilo je slučajeva da otac prisustvuje samom rađanju deteta. To je deo kada žena pređe u porođajnu salu i  obično traje 10-15 minuta, nakon čega otac može provesti sa mamom i bebom ta prva dva sata, dok mama ne pređe na odeljenje. Za to imamo uslova, ali to nije pravo prisustvo na porođaju - pravo je kada je otac pored trudnice od ulaska u bolnicu, pa sve do trenutka kada ona odlazi na odeljenje. Za to su nam potrebni boksevi, bilo je nekih ideja, ali kada bi to moglo da bude, videćemo.