Katolički vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan žrtve i nade

U Katoličkoj crkvi na Veliki petak ne služi se sveta misa, što dodatno naglašava ozbiljnost i tugu ovog dana. Umesto toga, održavaju se posebni obredi koji uključuju čitanje Muke Gospodnje, zajedničke molitve i obred ljubljenja krsta. Crkvena zvona ne zvone, oltari su ogoljeni, a atmosfera u crkvama je tiha i dostojanstvena.

Post na Veliki petak jedan je od najstrožih u godini – vernici se uzdržavaju od mesa, a često se praktikuje i smanjen unos hrane kao vid lične žrtve i solidarnosti sa Hristovim stradanjem. Mnogi se tog dana odriču i drugih svakodnevnih zadovoljstava, posvećujući vreme duhovnom razmišljanju.

Pored verskih obreda, u narodu su prisutni i različiti običaji. U nekim krajevima jaja se farbaju već na Veliki petak, najčešće u crvenu boju koja simbolizuje Hristovu krv, ali i novi život i pobedu nad smrću. Postoji i verovanje da sve što se na ovaj dan započne treba da bude u duhu mira i tišine, bez teških poslova i veselja.

Veliki petak je dan bez radosti u spoljašnjem smislu, ali sa dubokom unutrašnjom porukom nade. On predstavlja uvod u najveći hrišćanski praznik – Uskrs, podsećajući vernike da posle stradanja dolazi vaskrsenje i novi početak.