Kasački sport: Veljko Mažić najbolji vozač Mađarske u 2018. godini
Ljubitelje kasačkog sporta u Subotici, ali i široj regiji, obradovala je vest da je titulu vozača godine u Mađarskoj osvojio Veljko Mažić. Mažić je godinama unazad među najboljim vozačima i trenerima u „komšiluku”, osvaja sa grlima štale „Hico” najvrednije trke u Mađarskoj, a u 2018. godini su se „sve kockice poklopile”.
– Osvojili smo neke od najvećih trka u Mađarskoj, dobili smo Derbi i 2018. i 2017. godine, ali nam je protekla sezona posebna i po osvajanju Kasačke lige Mađarske. Reč je o takmičenju kroz desetak kvalitetkih trka, vodi se posebno bodovanje, a zaključena je sa titulama. U Štali „Hico” su završila sva priznanja, za najbolju štalu, najboljeg trenera i najboljeg vozača. Što se cele sezone tiče, i tu je stigla nagrada za štalu, za najboljeg vozača, dok mi je nagrada za najboljeg trenera za malo izmakla. Naime, do decembra sam vodio i u ovoj kategoriji, a u završnici me je pretekao Imre Fazekaš. Zbog vremenskih uslova se u decembru ne trkamo, pošto smo stacionirani u Kečkemetu, a trke se održavaju na „Kinčem parku” u Budimpešti. U sezoni sam imao ukupno 62 starta, a od toga 38 pobeda – govori Mažić, te dodaje da su iz Štale „Hico” prvo i drugo najbolje grla godine, Veronica Fling i Zeal di Gerifalco, odnosno da je Timoteo najbolje starije grlo godine.
Foto: Damir Vujković - DV fotografija
Vezao je Mažić dve „srebrne potkovice” za pobedu u Derbiju Mađarske 2017. i 2018. godine, a slično mu je polazilo za rukom i u takmičenjima u Srbiji. Ostaje upisano da je 1999. godine osvojio Derbi sa grlom My First Star, usledile su titule sa grlima Aya Godiva 2002. i Persi Lobell 2003. godine, odnosno sa grlom Lancelotte 2007. godine. Upravo je posle osvajanja „trke života” sa grlom Lancelotte počeo deo karijere u Mađarskoj.
– Kada je počela kriza shvatili smo da moramo da probamo nešto drugo, da se takmičimo na drugom mestu. Mađarska je bila najlogičniji izbor. U početku je sve bilo malo teže, pogotovo u prve 2-3 godine. Više vozača je tada išlo „protiv” mene, trudili su se da me stave u poziciju u kojoj nisam želeo da budem. Nešto sam moram i da prećutim, a kada su videli da nema negativnog odgovora i da se u štali ozbiljno radi, odnosno da ne planiramo da odustanemo, onda su nas i prihvatili. Rezultati su bili dobri i tih godina, iako smo prvo putovali na trke. Potom smo imali period kada smo imali konje našeg, nemačkog ili holandskog odgoja, što nas je onemogućilo da nastupimo u najvećim trkama rezervisanim za konje mađarskog odgoja. Tako smo 2007. godine kupili tri jarlinga mađarskog odgoja, a već 2008. godine smo osvojili Derbi. Što se rivala tiče, sada imam korektan odnos sa svim vozačima i trenerima. U ovom momentu je „Kinčem park” sigurno centar kasačkog sporta u ovom delu Evrope. Ima dosta učesnika iz Srbije, ali i Slovenije, Austrije, dok su ove godine nastupali i Nemci. „Kinčem park” je bio i domaćin Prvenstva Evrope za vozače amatere.
NIKADA SE NISMO OBRUKALI - Upitan da prokomentariše sve veći broj trenera, vozača, odgajivača i vlasnika iz subotičke regije na trkalištu u Budimpešti, Mažić odgovara: – Mislim da je to dobro za sve strane. Želja tima koji vodi „Kinčem park” je da najbolje u regiji okupe kod njih na hipodromu. Našim konjarima je, opet, dobro da se takmiče negde gde su trke češće (na „Kinčem parku” se svake godine održi 50-60 trkačkih dana), a nagrade veće. U 2018. godini je, na primer, na trkačkom danu organizovanom 31. decembra oboren rekord po obrtu novca na kladionici. Konačno, ono što je vrlo dobro za naše konjare jesu i rezultati, jer se naši treneri sigurno nisu obrukali. Uvek su se predstavili da spremnim konjima, konkurentnim za najveće uspehe.
Mažić isključivo radi za štalu „Hico”, a vozač je grla koje i sam trenira.
– Naravno, za ove rezultate nisam samo ja zaslužan. U štali radi tim koji je dugo zajedno, svi daju sve od sebe i bez drugih članova tima ne bi bilo ovakvih rezultata. Prošle i ove godine imali smo po 17 grla u treningu. Od toga su četiri dvogoda grla sa kojima se nećemo trkati, ali se sa njima svakako mora raditi. Mislim da je ovo optimalna brojka za naš tim. Imali smo u nekim momentima i do 25 konja u treningu. Bilo je to, ipak, malo previše, uvek smo negde žurili, bojali se da nešto nećemo stići da uradimo.
Uspesi svakako gode, nagrade takođe, one su uvek i stimulacija da naredni izazovi budu još bolji. Kako kaže Mažić, to ne sme biti opterećenje.
– Uvek se trudimo da budemo dobri i da imamo uspeha kao što je to bilo u sezoni 2018. Neće biti lako uraditi to ponovo. Biće nam još teže da ponovo dobijemo Derbi. Imamo tri konja u generaciji, ali se bojim da su još malo nezreli, da neće biti u punoj formi kada ova trka bude na programu. No, imamo zato ekipu od nekoliko kvalitetnih konja i verujem da se možemo boriti da Štala „Hico” bude ponovo najbolja. Biće teško i da ponovo budem vozač godine, jer ne vozim mnogo trka. Kod mene to u sezoni bude između 60 i 80 trka, dok najveći rivali voze i po 200-300 trka. Trudim se da me to ne opterećuje. Znam da je na meni da što bolje radim, da konji budu što spremniji, a ako se neke karte još i poklope – super!
Foto: Damir Vujković - DV fotografija
