Kako su nestale subotičke robne rezerve

Na vanrednoj sednici Skupštine grada, održanoj 30. marta, odbornici su prihvatili predlog da se izveštaj o radu Opštinske direkcije za robne rezerve preda nadležnim državnim organima, odnosno Osnovnom javnom tužilaštvu da bi se, kako je u materijalu navedeno, proverilo da li je u poslovanju Direkcije počinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Odluka da poslovanje svog preduzeća grad prepušta proveri tužilaštva bila bi neobična i da nije reč o firmi koja je ugašena pre više od pet godina, a javni tužilac između ostalog dobiće izveštaj posebne opštinske komisije sačinjen još 2005. godine. U tom izveštaju se konstatuje nesavesno poslovanje Direkcije, pa nije jasno zbog čega se toliko čekalo da se taj dokumenat preda državnim organima.

- Još od 2003. godine insistiram da se u Skupštini razgovara o radu Direkcije za robne rezerve, i na moj zahtev gradonačelnik Vučinić je sada uvrstio ovu temu, ali učinio je to kada se raspala vladajuća koalicija između DS-a i SVM-a, pa demokrate više ne brane da se krene u istragu. Ipak, smatram da su krivi što su to do sada zataškavali, kao da postoji namera da dođe do apsolutne zastarelosti dela, pa se ona do tada drže po fiokama. Ne možemo da prihvatimo da direktori preduzeća nemaju odgovornost, a da mi onda otpisujemo nenaplative dugove u visini od preko 100.000 evra - kaže u izjavi za „Politiku" Gojko Radić, lider Srpske napredne stranke i šef odborničke grupe. On tvrdi da je iz izveštaja, koji je prema njegovoj oceni stručno i sistematično uradila posebna opštinska komisija, vidljiva nebriga jer je roba davana firmama koje su samo fiktivno bile registrovane.

godine, a dve godine nakon toga Direkcija je ukinuta, odlukom Skupštine Subotice. Da bi se ispitalo njeno poslovanje, Skupština je imenovala i posebnu komisiju, u kojoj su bili Petar Kuntić, Stevan Santo, Siniša Davčik, Neven Orčić i Petar Balažević, koja je pratila plasman robe od 1999. godine. Komisija je na kraju konstatovala da na zalihama ne postoji roba data Zemljoradničkoj zadruzi „Čantavir", a to je blizu 11.000 litara lož-ulja, 285 krava rase „holštajn", te 190 suprasnih krmača, koje su raspoređene kod privatnika. Takođe je nestalo i blizu 100 tona šećera, vrednih 3,8 miliona dinara, pronađeno je oko 12 tona, kao i tek polovina od 22.000 kilograma kuhinjske soli koji su dati PP „Jukom". Komisija nije pronašla i polovinu od 1.800 suprasnih nazimica i blizu pet hiljada komada gril pilića koji su dati privatnom preduzeću „Pan per". Nestalo je i 2.900 suprasnih nazimica predatih preduzeću „Palić kop". Preduzeću „Alfačokolate" iz Niša data je roba u vrednosti od 2,5 miliona dinara koja nije naplaćena.

U izveštaju opštinske komisije stoji da iako je Direkcija, posebno sa ZZ „Čantavir", sklapala ugovore koji su imali dobre klauzule o zaštiti potraživanja, te odredbe ipak nisu poštovane. Zbog toga se konstatuje da to „nedvosmisleno ukazuje na nesavesno poslovanje Opštinske direkcije za robne rezerve", na nekoliko mesta se navode reči direktora Direkcije Erene Jegeša da je robu plasirao po nalogu opštinske uprave.

Političku dimenziju nestalim nazimicama i „holštajn" kravama daje činjenica da je u vreme pre stečaja ZZ „Čantavir" njen direktor bio Ištvan Pastor, danas lider SVM-a, a da Opštinska komisija takođe navodi da nerešeni odnosi između Direkcije i čantavirske zadruge traju još od 1997. godine. Čak i kada je zadruga otišla u stečaj, ugovorom koji potpisuje Imre Kern, tada predsednik Izvršnog odbora Subotice, nastavlja se pomaganje ZZ „Čantavir" u robi u vrednosti od 1,5 milion dinara, ali se ona ne isporučuje zadruzi, već jednom drugom preduzeću.

Stevan Santo, koji je bio član ove opštinske komisije, kaže za „Politiku" da je iz izveštaja po kome se vidi da nedostaje gotovo 60 odsto robe iz Direkcije za robne rezerve vidljivo da je njena delatnost bila besmislena te da je predstavljala „depo" iz kojeg se nastojalo pomoći pojedinim preduzećima pa je tako kupovana lak-žica ili riblja mlađ.

- To nema veze sa potrebom da postoji rezerva za stanovništvo u slučaju neke katastrofe, jer nije jasno kako bi se, recimo, krave brzo pretvorile u konzumno meso. Mi smo još kod gradonačelnika Geze Kučere insistirali da Skupština raspravlja o našem izveštaju, a to što je sada odlučeno da se on prosledi tužilaštvu politička je odluka - kaže Santo.

-------------------------------------------------------------------------

Tužilaštvo i policija mogli znati

Petar Balažević, šef odborničke grupe DS-a u Skupštini grada, pre pet godina bio je i član opštinske komisije koja je kontrolisala rad Direkcije za robne rezerve.

- Mi smo savesno uradili posao koji je tada pred nas stavila Skupština, a pošto je sve to izgovoreno i za skupštinskom govornicom još od 2005. godine tužilaštvo i policija su mogli da reaguju i postupe po službenoj dužnosti. Na to nikakav koalicioni dogovor nije mogao da utiče, kao što politika nije uticala ni na rad naše komisije. Odluka Skupštine grada doneta pre desetak dana da se zaključci upute Osnovnom javnom tužilaštvu je samo korak više i ne vidim tu nikakav problem, kaže Balažević za „Politiku".

Sud već sve to zna

Jene Maglai, predsednik opštinske organizacije SVM-a i šef odborničke grupe u Skupštini grada, kaže za naš list da se njegova stranka nije protivili odluci da se izveštaj o radu Direkcije dostavi Osnovnom javnom tužilaštvu.

- Nismo protiv, ali ne vidim zbog čega je to potrebno s obzirom na to da se u sudu još od 2003. ili 2004. godine vodi sudski postupak, po prijavi Srpske radikalne stranke, zbog trošenja novca u Direkciji za robne rezerve. Dakle, sud je mogao, i verujem da je to i učinio, da pribavi sva potrebna dokumenta, a u onome što sada Skupština upućuje Tužilaštvu nema ničeg novog. Zbog toga smatram da je ovo politička odluka. Meni takođe nije jasno kako to da sud koji već šestu godinu odlučuje o ovom predmetu nije doneo presudu, ovo ipak nije previše komplikovan slučaj.