Izađite iz autobusa, molim!

Zato, je bila spremna da za autobusku kartu umesto 55 (koliko bi je vožnja do grada koštala uz karticu), izdvoji 80 dinara. U novčaniku je imala 1.000 dinara.

Autobus je stao na stanicu (treću od početne), gospođa ulazi na prednja vrata (a gde bi inače i mogla?!) i pruža novčanicu vozaču:
-„Nemam da vam vratim“ - kaže on, dodajući da će pričekati kako bi nekoliko putnika u autobusu pitala da li mogu da joj razmene novčanicu. Nažalost, nije imala sreće. Krizna vremena, otkud ljudima hiljadarka u novčaniku!

Kada joj je vozač u autobusu koji za to vreme stoji na stanici, rekao da ne može da se vozi autobusom jer ne može da plati vožnju (?!), predložila je da stane pored njega i putnike koji će ući na narednim stanicama zamoli da joj razmene novac. Vozač je bio neumoljiv i nije pristao na ponudu.

Gospođa je morala da izađe iz autobusa. Dok je stajala na praznoj stanici, sakupljeni gnev govorio joj je da se što pre obrati upravi „Suboticatransa“, medijima, kome god! Nakon nekoliko dana balon ljutnje je splasnuo i ona je mirnim glasom o svojoj „dogodovštini“ pričala koleginicama. Možda delimično i zbog činjenice da uprkos neprijatnoj epizodi sa prevozom nije zakasnila.

Ali gorak ukus ostaje. I hiljadu pitanja vezanih za novi sistem naplate autobuskih karata. Neka od njih odnose se na činjenicu da je sada mnogo veća gužva na ulazu u autobus jer svi treba da uđu samo na prednja vrata. Sledeće pitanje je zašto je neophodno odjavljivanje pri izlasku iz autobusa (što stvara dodani napor i psihički i fizički, pogotovo ako je u autobusu gužva).

I još jedno – da li novi sistem podrazumeva da je za sve koji nemaju karticu ili unapred pripremljenu tačnu svotu novca, ulaz zabranjen?