Gube slobodu zbog roditeljstva

Prema podacima Centra za socijalni rad samo u prvih šest meseci ove godine za 177 dece utvrđen je doprinos za izdržavanje od strane roditelja kojima nisu povereni na samostalno vršenje roditeljskog prava. Dakle alimentaciju jedan od roditelja od početka godine plaća za 97 dečaka i 80 devojčica i ta obaveza u velikom u broju pripadne očevima. Oni plaćaju alimentaciju za 156 dece ili 88,1 odsto dok majke plaćaju izdržavanje za 21 dete ili 11,9odsto. Najmanji novčani iznos doprinosa za izdržavanje iznosi 1.000 dinara, dok najveći iznosi 20.000 dinara mesečno. Prosečan iznos izdržavanja je 4.927,5 dinara.

Takođe iznos alimentacije može biti određen i procentom od ukupne zarade roditelja koji je u obavezi plaćanja izdržavanja deteta i on se uglavnom kreće od 10 do 25 odsto od ukupne mesečne zarade roditelja. Ma kolika bila alimentacija činjenica je da sve više roditelja ovu obavezu iz nekog razloga ne plaća, pa je sve više takvih očeva, pa i majki iza rešetaka.

Ovi predmeti rade se po hitnom postupku i od 2011. godine do danas imali smo 195 predmeta od kojih je rešeno 160 slučajeva. Učiniocu, odnosno roditelju koji je dospeo na sud zbog neplaćanja alimentacije najpre se izriče uslovna osuda i ostavlja vreme da svoje obaveze prema detetu, koje je i razlog što se ovi postupci vode kao hitni, izmiri u celosti. Ukoliko to ne učini sud opoziva uslovnu presudu i od početka ove godine u 18 slučajeva opozvana je uslovna presuda - objašnjava Danijel Kovač, PR Osnovnog suda u Subotici.

Međutim, kad dođu na korak do zatvora neki roditelji se snađu i svom detetu plate izdržavanje ali ima i onih koji izgube slobodu zbog siromaštva u kome su se našli i nemogućnosti plaćanja ove obaveze prema svom detetu. Tada sledi po istom kriterijumu i za očeve i za majke šest meseci zatvora.

- Svi oni kada dođu na sud tvrde da je razlog neplaćanja alimentacije siromaštvo, da nemaju i ne mogu da plaćaju, ali je vodilja koja obavezuje sud i sistem da štite dete za koje mora da se ima - kaže Kovač.

A, da su i mnogi roditelji došli do „dna" u egzistencijalnom smislu i da je sve teže ispuniti obaveze prema detetu pokazuje i činjenica da je u subotičkom zatvoru više nego ikad roditelja koji su tu završili upravo zbog neplaćanja alimentacije. U Okružnom zatvoru kažu da do pre dve godine nisu imali nijedan takav slučaj, a da ih je u poslednje vreme na desetine odslužilo kaznu koju im je odredio „sud" jer nisu plaćali izdržavanje za dete na šta su obavezni posle razvoda. Jedan od očeva V. B. mašinski je inženjer, bio je preduzetnik ali kako je posao „pukao" on je „gomilao" iznos alimentacije i mada nije ni znao šta je zatvor obreo se baš u njemu. I to ne jedanput!

- Najviše me pogodilo kada sam se poslednji put našao pred sudijom ona je rekla , a on je višestruki osuđenik, povratnik. Užas, ceo život sam se trudio da živim sa prave strane zakona, nikada niko moj nije robijao za neki prestup, ja sam jedini koji je završio tamo i to tri puta. Prvi put sam osuđen uslovno na šest meseci, pa onda na deset meseci zatvora koje sam proveo u Novom Sadu. I tada se dogodio moj najgori dan u životu. Mislio sam da sam odslužio kaznu i da idem kući ali sam se prevario. Aktivirana mi je prva prva, uslovna kazna i ja sam samo novosadski zamenio subotičkim zatvorom. Čim je ta kazna istekla majka mog vanbračnog deteta ponovo me je tužila i ja sam u zatvoru proveo još šest meseci - priča V. B.

Znači za poslednje dve godine robijao je ovaj otac 19 meseci i ne zna ko od toga ima koristi, on je za to vreme izgubio mušterije kojima je trebalo uvesti centralno grejanje, jer se time bavi njegova firma, nije zaradio za alimentaciju, samo je država imala štete što ga je „izdržavala" iza rešetaka.

-Apsurdno je i žalosno što razlozi koje sam pokušao da navedem pred sudom, da objasnim da sam uložio u posao, da ni meni nije plaćeno i da zbog toga ne mogu da platim nije imao ko da čuje. Naravno branio sam se sam, jer nisam imao ni za advokata i nisam uspeo da se odbranim. Ovako mogu da me zatvaraju dok se dete čiji sam otac ne prestane školovati a to je još više od deset godina - priča ovaj roditelj.

Za čoveka koji nije kriminalac poput V. B. zatvor je pakao koji ga dalje prati celog života. On ga prosto obeleži.

- Najveći je problem ponovo se iz zatvora vratiti u normalan život u njegove tokove, ljudi tada već govore „pusti ga, znaš bio je u zatvoru" iako većina i ne zna razloge robijanja. Neko zna, neko i ne zna, ima i onih koji izmišljaju i sve u svemu život posle toga postaje još strašniji. Čovek izađe obeležen i teško se ponovo uklapa. To je najgore, naći posao i krenuti od nule, izgube se mušterije, jer niko dve godine neće da čeka - kaže V. B.

T. Milošević