• Pregleda: 4431

Gotovo polovina uhvaćenih pasa ima vlasnika

Gotovo polovina uhvaćenih pasa ima vlasnika

Tokom prošle godine, u gradskom Prihvatilištu za napuštene pse i mačke smešteno je ukupno 104 psa, od čega je 51 pas, nakon očitavanja podataka sa čipa ili uz pomoć društevih mreža, vraćen svojim vlasnicima. Prema rečima Aleksandre Bukvić, rukovodioca Radne jedinice "Zoohigijena" u JKP "Čistoća i zelenilo", veliki broj pasa koji se slobodno kreću po javnim površinama su zapravo vlasnički psi, ali da zbog toga što su veoma retko čipovani, teško pronalaze put do svojih vlasnika. 

- U takvim situacijama, glavni pokazatelji da je reč o vlasničkom psu su stanje u kojem je pas zatečen. To su uglavnom socijalizovani i negovani psi, koji nisu izgladneli i znaju da se ponašaju, na osnovu čega možemo zaključiti da imaju vlasnika. Takve pse smo prošle godine uspeli da vratimo vlasnicima uz pomoć našeg sajta i društvenih mreža, koji su ih preuzeli uz obavezu da ih čipuju i vakcinišu - kaže Bukvić, dodajući da su prema Pravilniku o načinu obeležavanja i registraciji pasa i mačaka, vlasnici dužni da svoje ljubimce čipuju i vakcinišu. - To je od višestrukog značaja, jer kada se dogodi da životinja nestane ili se izgubi, pomoću čipa možemo da pristupimo svim podacima koji se nalaze u bazi i tako vratimo životinju vlasnicima.

S druge strane, psi koji nisu čipovani i nemaju vlasnika ostaju u Prihvatilištu, čiji kapaciteti su gotovo uvek ispunjeni do poslednjeg mesta, te samo u slučaju kada se neki od trenutno smeštenih pasa udomi, napušteni pas može da dođe na njegovo mesto. Tako je, tokom prošle godine, topli dom i novog vlasnika putem udomljenja dobilo čak 72 psa.

- Kada uđe u Prihvatilište, pas najpre prolazi trijažu, pri čemu ga veterinari pregledaju i vrše procenu njegovog fizičkog i psihičkog stanja. Ukoliko životnja zahteva lečenje ili neku intervenciju, to je prvo što se radi, a potom sledi čipovanje i vakcinisanje. Nakon dve nedelje, pristupa se sterilizaciji i čim se pas oporavi, spreman je za udomljenje. Ukoliko se, pak, ne udomi za prva dva ili tri meseca, smeštamo ga u čist deo Prihvatilišta, u kojem će boraviti do udomljenja ili kraja života - objašnjava Bukvić.

Kako bi se izbegle situacije da se prema životnjima postupa nehumano, kao i da borave u neadekvatnim uslovima, naša sagovornica ističe da svako prihvatilište ili azil mora da bude registrovano u Ministarstvu poljoprivrede pri Upravi za veterinu, čime se delatnost legalizuje, a rad prihvatilišta podleže kontroli inspekcije i nadležnih organa. Osim toga, od izuzetnog značaja je i da se vodi briga o smeštenim životinjama, koje u gradskom Prihvatilištu prolaze kroz program socijalizacije, učeći kako da šetaju sa povocem i uz nogu, družeći se sa drugim psima.

- Važno je uraditi i procenu karaktera psa, jer nije svaka životinja dobroćudna, nikada ne možemo da znamo kroz šta je prošla na ulici i da li je to ostavilo neku traumu. Ukoliko pas ispolji negativne karakteristike i agresivnost prema drugim psima, njega uvek smeštamo samog u zaseban boks, a ukoliko je pas miran, druželjubiv i dobar, on se najčešće smešta u boks sa još jednim psom koji ima slične karakteristike. To može da ima izuzetno pozitivne efekte po životnju, jer ni psima nije lako da budu sami, a značajno je i za razvijanje socijalne komponente i komunikacije sa drugim psima - poručuje Bukvić.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

7
Lela Odgovori
Mnogi ljudi i u mom komšiluku puštaju svoje pse bez nadzora na ulicu, uglavnom da psi na ulici obave svoje fiziološke potrebe. Od tih pasa mnogi i zalutaju i izgube se. O parenju tih pasa na ulicama i kasnijem koćenju tek da se ne govori - štence u kutiju pa na ulicu. Strašno.

No činjenica je i to da je držanje kućnih ljubimaca-pasa kod nas postala i neka vrsta pomodarstva. Mnogi kupuju ili nabavljaju pse eto ni sami ne znaju zbog čega. Pošto su to živa bića koja imaju svoje potrebe, iziskuju pažnju pa i novčana sredstva, vlasnicima ubrzo dosade te ih šutnu na ulicu.
Trovach
Mi imamo mesanca starog malo vise od godinu dana i ne bismo ga dali ni za kakve pare. Jedan nas poznanik je pronasao celo leglo kucica izbaceno na ulicu, a supruga je prva birala i nije mogla bolje odabrati. Vodimo ga skoro svako vece u setnju, redovno vakcinisemo i stitimo od parazita. Desava se, srecom retko, da nam smugne kroz kapiju kada ne pazimo, ali nema sanse da se vratimo bez njega. Nekada se brzo odazove, a ponekad ode i 500m od kuce i uvek se bojimo da ne nastrada. Nije velik, pa nije ni opasan.
KRLE Odgovori
ja sam za to da njihove vlasnike stave u azil
Grifon
Ahaha. I ja!
Stojan Odgovori
Ne postoji kaznena politika za one kojima je pobegao pas,pa je hvatanje i vracanje istih zacarani krug na koje se trose sredstva iz budzeta
odgovor
Svako vraćanje psa koje je sluzba zoohigijene uhvatila i vratila vlasniku obavi se uz prisustvo komunalne policije sa obaveznim zapisnikom .Takoda sve troškove snosi vlasnika i ne troše se sredstava iz budzeta. Začaranog kruga nema već samo nesavesnog vlasnika koji snosi sve troškove oko vraćanja psa i prekršajnog postupka.
city woman Odgovori
Kada bi uveli obavezno čipovanje, azil bi mogao komotno da se finsnsira od tih sredstsva.
Naravno nakon drastićnih povećanja kazni vlasnika za nesavesno držanje pasa. Tu mislim na seriju prekršaja, koji se svugde u svetu vode kao prekršaji.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.