Gostovanje Borisa Staparca u Subotici
Prikazan je film ''Ljudi od slame'' o ljudima kojih više nema i o zemlji koja sada živi samo u našim sećanjima. U završnom delu ove večeri prikazan je film o Borisovim dosadašnjim skulpturama.
O Borisu je govorio kritičar Ljubomir Teofanov koji je pročitao recenziju na roman ''Deca svetlosti'', a odlomke iz romana je čitala Dajana Diverno. Boris Staparac piše duhovnu prozu, a kao glavan motiv rada na ovakvoj vrsti književnog žanra nalazi se već u samom uvodnom delu romana gde piše: ''A sva su mu pisanija poziv čitaocu da se kroz kapije svoje duše popne do carskih odaja Vrta edenskog''
Boris Staparac je hrvatski vajar koji iza sebe ima preko 200 skulptura, među kojima su: Poljubac, Mašta, Raspeće Isusovo, Češljanje, a njegova najpoznatija skulptura jeste spomenik Rokija Balboe u Žitištu. Trenutno radi na skulpturama poginuloj makedonskoj zvezdi Tošetu Proeskom, potom Muhamedu Aliju i književnici Dajani Diverno.
Boris Staparac je čovek koji je svojom dušom posvećen svom radu. Veruje kako nijedan rad ne može biti utemljen na običnim formama, i svoje raspoloženje itekako prilagođava umetnosti kojom se bavi. Prvu skulpturu koju je napravio pre 28 godina uradio je sa ciljem da iza sebe svakako ostavi neki trag.
Određene skulpture u sebi imaju svoju poruku: obožavanje žena koje je iskazano kroz mnogobrojne aktove, kroz način na koji žena ujutro češlja svoju kosu, čežnja koja se ogledava u poljupcima, posvećenost Božijoj reči se primećuje kroz predstavljanje samog raspeća...
