• Pregleda: 1551

Edukativni čas o deci oboleloj od raka

Učionica OŠ „Kizur Ištvan“ bila je tesna da primi svu decu i njihove roditelje koji su u utorak prisustvovali edukativnom času o deci oboleloj od raka. Bio je to čas na kome se zvono nije jedva čekalo, već su svi netremice slušali sa kakvim se sve situacijama susreću bolesna deca i šta sve možemo da učinimo da bi im pomogli i borbu sa bolešću učinili bar malo lakšom.
Edukativni čas o deci oboleloj od raka

Predavanje su organizovali škola „Kizur Ištvan“, UG „Roditelji Subotice“ i udruženje NURDOR, a svoja iskustva preneli su mladić koji je pobedio leukemiju i majka deteta obolelog od maligne bolesti.

- Pre deceniju, kada sam imao 14 godina, lečio sam se od leukemije. Sada sam volonter u NURDOR-u, jer dok sam se lečio nisam poznavao nikoga ko se izlečio. To je bilo jako strašno – ispričao je Branislav Mandić iz Novog Sada. - Izlečenje je moguće i deca treba da znaju da na kraju tunela postoji svetlo. Lečio sam se dve godine i sve je prošlo kako treba, uz mnogo uspona i padova, ali najveći problem je bila izolacija. Kada sam se razboleo, u bolnici sam sreo devojčicu koja nije imala kosu i bila je jako bleda. Kasnije sam zaključio da je ona divna devojka i sada smo drugari, oboje smo se izlečili i smejemo se situacijama kroz koje smo prošli. Važno je da znate da se maligna oboljenja mogu izlečiti.

Razgovor sa decom pratio je crtani film o dečaku u kome se pojavio zmaj koji ga iznutra napada.

 - Podrška porodice, prijatelja i nastavnika je od neprocenjive važnosti. Dok sam se lečio profesori su mi izašli u susret i u bolnici sam pohađao dve školske godine. Mnogo sam im zahvalan na tome – poručio je Bane. - Bolesnoj deci je potrebno da budu u toku dešavanja, da su sa drugarima, a mene su moji posećivali. Nisu ni znali od čega se lečim, ali njihova podrška mi je bila najdraža. Ne treba da vam bude žao dece koja se leče, već ih prihvatite takve kakvi su. To što su malo fizički drugačiji nema veze. Svi smo malo drugačiji.

Kako izgleda borba roditelja čija deca obole od teških bolesti ispračala je Novosađanka Neda Piljić, majka je devojčice koja se izlečila od raka i danas je zdravo dete.

- Moja devojčica je rođena sa malignitetom. Dovoljno je reći da je život bio jedan pre dijagnoze, i drugi posle – seća se Neda. - Iako svi misle, život posle dijagnoze nije tako tužan. Tokom lečenja, roditelji i deca se osnaže. Postala sam aktivni volonter NURDOR-a i podrška sam roditeljima koji prolaze kroz borbu koju sam prošla sa ćerkom. Kada se moje dete lečilo nisam imala podršku koliko mi sada pokušavamo da je pružimo. Period lečenja nije nimalo lak i zato treba da budemo uz decu i njihove porodice. Kada se dete razboli ne trpi samo porodica, već i šira porodica i prijatelji. Svi osete bol. Zato treba da menjamo stvari, pre svega sistem.

Roditelji i deca dobijaju veliku podršku u NURDOR- ovim roditeljskim kućama, kojih trenutno ima tri, ali se planira osnivanje još jedne u Beogradu.

- U Srbiji godišnje od raka oboli oko 350 dece. Zato je važno širiti svest o tome na koji način možemo pomoći. Uspeli smo da promenimo sistemsko rešenje bolovanja i da roditelji dobiju pravo na bolovanje dok traje lečenje uz 100 odsto zarade - kaže Teodora Todorović iz NURDOR-a. - Za roditelje je veliki šok suočavanje sa dijagnozom. Mi u NURDOR–u ne lečimo, ali pružamo psihosocijalnu podršku, edukaciju roditelja, dece i medicnskog osoblja...

Edukativni čas  pod sloganom „Bolesnom drugu budi drug“ iniciralo je UG „Roditelji Subotice“ sa željom da deci približe ovu problematiku, jer se osećaj humanosti i empatije razvija u najranijem uzrastu.

- Ima sve više bolesne dece i trudimo se da im na najrazličitije načine pomognemo. Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže - ističe Ksenija Borenović iz Saveta roditelja i udruženja „Roditelji Subotice“. – Deca su danas vrlo upućena i saosećaju se sa svojim drugarima, ali mislim da bi donekle  to moglo da bude i više, a imamo divnih primera iz drugih gradova kako su na svojstven način deca pomogla deci.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.