DS: Bio jednom jedan grad

Izveštaj o šestomesečnoj realizaciji budžeta pokazatelj je dubine finansijskog kolapsa u koji je Suboticu dovela gradska vlast.

Poslednja dešavanja u sferi kulture pokazatelj su, međutim, kulturološkog i civilizacijskog pada koji je Subotici priredila gradska vlast SVM-a, SNS-a i SPS-a.

Subotici, koja je uvek stremila da bude Grad, a od koje su današnji vlastodršci za par meseci napravili Palanku bez nade.

Dešavanja na Otvorenom univerzitetu, kulturnoj i obrazovnoj instituciji kojoj zbog partijskog namirivanja preti urušavanje, moguće gašenje Međunarodnog filmskog festivala i Međunarodnog festivala pozorišta za decu,  jedna su strana ove politike.

Dešavanja na glavnom gradskom trgu, među avetima Narodnog pozorišta i Zelene fontane, za koje je gradska vlast krajnje nezainteresovana, druga su strana: Praktična zabrana održavanja sajma knjiga na glavnom gradskom trgu, ali zato svesrdna podrška gradske vlasti  pevačima novokomponovanog šunda i vašarima, manifestacijima koje slave svinjokolje i svinjske prerađevine, daju Subotici čak i apsurdno  nadrealan karakter.

Ne, nije to “balkanizacija”, ovo što nam se dešava je potpuna provincijalizacija i degradacija jednog grada.

Nesuđeni počasni građanin Subotice, pokojni Radomir Konstantinović u svojoj “Filozofiji palanke” kaže: “Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad”.

I to je upravo to što današnji vlastodršci prave od Subotice: Palanku bez nade i budućnosti, zatvorenu i zaboravljenu.