Društveno korisni rad u zamenu za "dugovanja"

U većem delu društa potrebne su velike promene. Neke promene mogu da sprovode "mali ljudi", a za neke je potrebna volja onih koje smo birali da vode države, opštine, gradove, mesne zajednice, skupštine stanara..

U društvu koje je uništeno kroz poslednjih 20 godina kroz ratove, sankcije, ekonomski raspad sistema, migracije zbog egzistencije i nasilna (mukom izazvana) preseljavanja i problemi koji su nusprodukt svega ovoga trebalo bi da nas motiviše da se ponašamo u skladu sa promenama koje se dešavaju globalno, pa tako i lokalno, i da delujemo proaktivno.

Društveno korisni rad u zamenu za služenje kazne u zatvoru

Učešće u društveno-korisnim aktivnostima u zamenu za služenje kazne nije novost u Subotici. Neki od osuđenika već uveliko kompenzuju kroz radove u JKP "Čistoća i zelenilo" i Park Palić, uglavnom kao higijeničari. Dosadašnja Iskustva su veoma pozitivna, čak postoji i mogućnost da preduzeća zaposle neka lica koja su se pokazala kao savesni i vredni radnici.

Ako se zadržimo u lokalu, činjenica je da je određeni broj građana raznog uzrasta i socijalnog statusa zbog raznih nezakonitih radnji minimalno odlazio kod sudije za prekršaje ili na služenje kazne uglavnom u okružni zatvor u centru grada. Neki su svoje kazne odslužili i naučili lekciju, neki su nažalost povratnici u izvršenju krivičnih ili drugih kaznenih dela pa se taj krug konstantno širi i stvara dodatan pritisak na pravosudne i socijalne ustanove.

Društveno koristan rad može da traje najmanje 60 i najduže 360 časova, a u slučaju da se iz nekog razloga prekine, kazna se zamenjuje zatvorskom gde se osmočasovni rad izjednačava sa jednim zatvorskim danom.

Jedan zatvorski dan = trošak od 15 evra, društveni rad = zarada

Poznato je da jedan dan boravka u zatvoru državu košta oko 15 evra, dok je nošenje narukvice duplo jeftinije i iznosi oko sedam evra. Kod društveno-korisnog rada takvih troškova nema, štaviše osuđenik ne ide u zatvor, već radi nešto od javnog interesa, čime se ostvaruje višestruka korist.

Kada bi nekome od njih (osuđenim za lakša krivična dela) dali "posao", da im se ponudi varijanta da kroz društveno korisni rad odsluže svoj "dug", a u isto vreme pomognu u održavanju grada. Zašto ne bi radili, stvorili radne navike, zaradili koji dinar, a zatim isti više cenili, otplatili troškove svog "boravka" i činili veliku uslugu kompletnom društvu.

Samoodrživa poljoprivredna dobra

Zašto ne bi bilo korisno recimo na površini jedne kasarne na Palićkom putu, kada se reše imovinsko pravni odnosi, napravi poljoprivredno dobro na kojem će se saditi razni (genetski nemodifikovani) proizvodi, uzgajati domaće životinje? Takva poljoprivredna dobra, da ne kažemo domaćinstva, ne samo da mogu sebe da izdržavaju već mogu da prihoduju od robno novčane razmene sasvim dovoljno da se ova priča postepeno nadograđuje, a sa time uključuje sve više i više nezaposlenih i radno neaktivnih, a sposobnih pojedinaca.

Sa jedne strane grad nam može biti čistiji i uredniji, ambrozije ima da je ne možeš ni popisati gde sve cveta, može da se čisti sneg kada treba, rašćišćava šut i smeće, uređuje fasada, šiša trava, skidaju plakati, reciklira, sređuju groblja, pijačni prostor.... i još na desetine aktivnosti koje mogu da doprinesu boljoj komunalnoj uređenosti ovog grada, kao i da pomognu mesnim zajednicama i Javnim preduzećima.

Sa druge strane imamo "bušan" sistem koji čini se nagrađuje "sitne" prekršaje i time dodatno vređa inteligenciju poštenih građana, neefikasno sudstvo koje dodeljuje blage kazne ili sporo procesuira predmete.

Prilika za sve koji to žele

U društveno korisne aktivnosti ne uključuju se samo oni koji su počinili lakša krivična dela, već i oni koji su kažnjeni za neki prekršaj, a ne mogu da ga plate u razumnom roku, a pogotovo to ima smisla kod povratnika u raznim kaznenim aktivnostima. Ovaj priča bi se mogla nadograditi na sve one koji imaju neki dug prema državi ili društvu - opšti benifit imali bi imali od proizvođača preko distributera pa sve to onog radnika koji je do juče bio u dugovima do guše, a danas ima svoj dinar i konačno lakše diše.

Vredi pokušati, makar sabrati, oduzeti i razmotriti na papiru...

Na putu do evropske unije čeka nas dugačak put. Neki su mišljenja da treba da idemo u tom pravcu, a neki imaju argumente zašto ne. Činjenica je da ta neka Evropa kojoj se bližimo neće dozvoliit da joj živimo na grbači ili da budemo jedan od tegova.

Ovo je predlog, možda ne skroz realan i lako sprovodljiv, ali svakako je nešto što može da se uzme u razmatranje, pa ako zaživi u nekoj formi (u teoriji i praksi) sigurno može doneti neke pozitivne pomake u društvu i da u neku ruku reši određene probleme. Ovo većim delom nije nadležnost Grada, ali je svakako pravo istog da pokuša da predloži nadležnim institucijama.