Dom kulture u Mišićevu neiskorišćen potencijal

Radnica pošte, koja je i predsednica Saveta MZ, i sekretarka mesne zajednice koja dva puta nedeljno dolazi iz Bajmoka,  na skučenost su već i navikle ali je problem što je zbog epidemiološke situacije limitiran broj ljudi  koji može da boravi u prostoru. Tako dok jedna osoba plaća račune ili podiže penziju, ostale moraju da stoje napolju i često kisnu, jer ulaz nema nikakvu nadstrešnicu ili prilaz. Za zaklon koriste informativni paviljon, koji je nedavno urađen sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne manjine.

- Rešenje za to postoji i tu je. U zgradi Doma kulture ima dovoljno prostora koji može da se sredi i da tu ima mesta i za mesnu zajednicu, i za čekaonicu za poštu, samu poštu, svečanu salu...Zgrada, koja je građena 1953. i bila je društvena svojina,  sada je pripala Gradu Subotici, ali se njom još uvek ne gazduje – ističe Pero Šunjka, odbornik u Skupštini grada. – Ni pošte ne bi bilo da nije „Patenta“, na čiju inicijativu je otvorena ugovorna pošta. Ne treba ni da spominjem koliko nam je ona važna, kako za ljude u selu, tako i za one koji žive u okolnim salašima, da ne moraju da idu u Bajmok za ove stvari.

U zgradi Doma kulture, koja ima više od 750 kvadrata, tvrde meštani Mišićeva, leži potencijal da se deo objekta izda u zakup i da tako selo malo živne.

- Tu je prodavnica, a mogao bi da se otvori i neki ugostiteljski objekat, za šta već ima zainteresovanih. Tako da ne samo da bi selo živnulo, već bi se i puno budžet grada. Žena koja godinama drži prodavnicu čeka da sklopi ugovor sa gradom, a mnogo je onih koji posluju sa „Patentom“ i često čekaju dok predaju robi i sigurno bi prekratili vreme u nekom ugostiteljskom objektu – dodaje Šunjka. – Zahvaljujući gradu letos smo dobili novi sanitarni čvor u zgradi, tako da postoje uslovi da se ona maksimalno iskoristi. Ne razumem zašto se ništa ne rešava, ako je imovinsko-pravna služba preuzela zgradu, a služba za izdavanje poslovnih prostora još nije stavila na spisak i nije data u zakup.

Mesna zajednica nije profitabilna organizacija i ne može se tako posmatrati, tvrde meštani Mišićeva, ona je u službi građana i ona je mesto gde se mogu čuti predlozi i sugestije.

- Nemamo ambulantu, ni vrtić i meštani idu u Bajmok kod lekara i svako jutro vode decu.  Mladi nemaju gde da se okupe, držimo se u centru sela kada je lepo vreme. Problem je i rastinje oko puteva, koje ljudi sami kose jer su raskrsnice na mnogim mestima nepregledne – kaže Vedrana Šunjka, predsednica Saveta MZ Mišićevo.

Mišićani ukazuju i  na dva saobraćajna znaka, „obrnuti trougao“, za izlaz na Đurđinski put i Karlovačku ulicu su dve godine polomljeni i čekamo da se to uradi, a to su veoma frekfetne deonice.