• Pregleda: 4110

Dogodilo se... (28. oktobar - 3. novembar)

Kroz nedeljni pregled podsećaćemo se na neke važne datume u bogatoj istoriji Subotice i njenog postojanja kroz vekove. Za ovu nedelju pripremili smo pregled dešavanja od 28. oktobra do 3. novembra.
Dogodilo se... (28. oktobar - 3. novembar)

Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.

Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...

Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.

Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.

Istorija Subotice - dogodilo se na dan:

28. oktobar

28. oktobar 1945.- Održana je premijera prve pozorišne predstave u posleratnoj Subotici. Izveden je „Matija Gubec” (Seljačka buna) Mirka Bogovića u režiji Branka Špoljara, reditelja iz Zagreba.

Prvakinja drame Narodnog pozorišta Jelka Asić seća se tog dana: „ Setiti se svega nije teško. Lajčo Lendvai je došao u Zagreb da sakupi jednu grupu mladih profesionalnih glumaca i da ih dovede u Suboticu. Među njima sam se nalazila i ja. Tada su došli i Ante Kraljević, Branko Špoljar, Ivona Petri, Dubravka Deželić, Dražen Grunvald i Milan Asić.

Same predstave ne sećam se toliko dobro kao detalja vezanih za pripremu. U to vreme nije bilo ničega sem našeg entuzijazma i velike „gladi“ ljudi za bilo kakvim umetničkim doživljajem. Naročito je bilo teško nama profesionalcima, došljacima iz jedne velike pozorišne kuće – Zagrebačkog dramskog kazališta. Bilo je potrebno preneti iskustva na amatere. U tu svrhu smo organizovali časove – studije – na kojima smo predavali elemente glumačkog zanata“.

29. oktobar

29. oktobar 1945. - Prva premijera na mađarskom jeziku: „Boszorkánytánc” (Igra veštica) Bele Balaža.

Član drame, Laslo Pataki ovako se seća te premijere: „ Sakupilo se nas nekoliko amatera, zainteresovanih za pozorište, a pošto nas je bilo malo, potražili smo pomoć sa strane.

Raspisali smo konkurs te je svako ko je imao sklonosti ka glumi mogao doći na prijemni ispit. Ispit, naravno, nije bio naročito strog mada je odziv na konkurs bio mimo očekivanja...

Uskoro je kolektiv brojao 43 člana. Počelo se sa velikim oduševljenjem“.

 

 

30. oktobar

30. oktobra 1884. – Lazar Mamužić velikom većinom glasova izabran je za gradonačelnika. Istovremeno je izabran za predsednika Siročadskog stola Mihovil Prćić, veliki beležnik postao je Josip Kujundžić, glavni fizik Josip Antunović, a glavni računođa Titus Mačković.

Lazar Mamužić bio je jedan od najuspešnijih gradonačelnika Subotice svih vremena a dužnost je obavljao do 1902. godine.

 

31. oktobar

31.oktobar 1926. – U „Nepkeru“ (Népkör) Arpad. G. Balaž, slikar i grafičar, priredio je samostalnu izložbu.

 

 

1. novembar

1. novembar 1873. – „Grad će dogodine imati 400 hiljada forinti dohotka manje” piše Kalor Milodanović u „Subatičkom Glasniku” i za loš budžet okrivljuje gradonačelnika Janoša (Ivana) Mukića (Mukits János, 1814 – 1887. godine, gradonačelnik Subotice 1872 – 1884) koji od „naravne gluposti ne razumi ništa”.

U istom listu čitamo da je po novom pravnom ustrojstvu Bač-bodroška županija podeljena je na „dvi strane – Bodrog varmeđi biće glavno misto Subatica, a Bač varmedji Sombor”.

Kalor Milodanović rođen je 1850. u Subotici, u siromašnoj porodici. Završio je gimnaziju u više mesta u Ugarskoj. Posle 1872. godine započinje karijeru u Subotici, gde ubrzo pokreće prve novine “Misečnu kroniku”. Naredne, 1873. godine pokrenuo je “Subatički Glasnik”, koji je izlazio do 1876.

Posle niza nesporazuma u ovdašnjoj sredini odlazi u Srbiju gde učestvuje u oslobodilačkim ratovima 1876. i 1878. Umro je u Beogradu 1883.

2. novembar

2. novembar 1994. - Posle kraće bolesti preminuo Slavko Matković (Subotica, 15. V 1948 — 2. XI 1994), pesnik, prozaista, slikar, osnivač multimedijalne grupe „Bosch + Bosch", bibliotekar Gradske biblioteke u Subotici.

Povodom serije radova Selotejp tekstovi (1989) on je autorefercijalno zapisao: „Sav moj život naliči ovim tekstovima. Svodi se na nizove nalepaka – krnjih informacija – jedno usko specijalizovanog sveta i života. Ovi nalepci su moji svakodnevno zaboravljeni telefonski brojevi, ljudi, ulica, lica, podaci, knjige i sve ostale tričarije koje čine svakodnevicu u njenom brzom prolazu, samosvet o kretanju i nepomičnosti (o udaljenoj tački „pravog“ sveta gde se trivijalno i sublimno susreću, o slučaju koji izgleda kao nužnost, o užasu provincije i irelevantnosti za mesta stvaranja za „probuđeni“ duh) čini njegov paradoskalni život od tvari umetnosti.“

3. novembar

3. novembar 1922. – Svečano otvoreno renovirano Gradsko pozorište. Posle odsvirane himne, veliki komediograf Branislav Nušić, u svojstvu načelnika Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, otvorio je Gradsko pozorište, a zatim je izveden program sastavljen od solo pesama i recitacija.

Pozorište je počelo sa radom sutradan, 4. novembra 1922. godine, kada je prikazana Ogrizovićeva „Hasanaginica“. Kao što je poznato, pozorište je izgorelo u velikom požaru (1915) a ovom prilikom otvorena je neoštećena mala sala i samo jedno krilo.

Predstave je u to vreme igrala pozorišna družina Radivoja Dinulovića. Na repertoaru su bili komadi iz narodnog života, opereta i scenska dela sa igrom i pevanjem, uglavnom dela koja su subotičkoj publici bila poznata još iz predratnog vremena.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

2
N. Odgovori
Ako se ne varam Titus Mačković je bio arihtekta, između ostalog projektovao je i čuvenu Žutu kuću u Subotici.
Vesko Odgovori
N,u pravu si.Titus Mackovic je bio poznati arhitekta i glavni u to vreme gradski inzinjer,a projektovao
je mnogo poznatih i zasticenih zgrada u Subotici.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.