Dogodilo se... (23 - 29. septembar)

Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.

Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...

Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.

Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.

Istorija Subotice - dogodilo se na dan:

23. septembar

23. septembra 1791. godine umro je u, nerazjašnjenim okolnostima, u Subotici pisac, prevodilac, knjižar Emanuil Janković (rođen 1758. u Novom Sadu) U protokolu pravoslavne crkve u Subotici zapisano je da je „Мануил Јанкович, житељ новосадски, умро у Суботици 23. септембра 1791. (po svoj prilici na putu iz Beča u Novi Sad). U tom dokumentu dalje piše da je „исповедио своја согрешенија јереју Михаилу Сточићу, пароху цркве св. Вознесенија, и причестио се свих тајана, а сахрањен је 24. септембра чрез јереја Јо[в]на Петровича, пароха [у] цркви св. Вознесенија у Мариа Терезиополу“.

Ovaj dobar znalac fizike i matematike (autor je čuvenog Fizičeskog sočinenija), član Društva prirodnjaka u Haleu, uoči smrti napustio je univerzitetske studije sa željom da se kao intelektualac posveti izdavačkim poslovima i tako pomogne svom narodu i njegovom kulturnom razvoju. Zabeleženo je da je tokom 1790. godine doneo iz Lajpciga jednu štampariju, novosadski magistrat dozvolio mu je da otvori knjižaru, ali njegovoj molbi da otvori štampariju, najviša državna vlast nije izašla u susret jer je monopol štampanja srpskih knjiga još uvek imao Kurcbek u Beču.Putujući iz Beča prema Novom Sadu tim poslom, Janković se zaustavio kod sestre u Subotici i preminuo (njegova sestra Jelisaveta živela je u Subotici u braku sa Antonijem Hadžićem).

Prvi pomen njegove smrti zabeležen je u jednom pismu Dositeja Obradovića od 12. oktobra 1791. u kome on izveštava svog poznanika u Velikom Bečkerku (Zrenjaninu) „да се наш добри пријатељ Емануил Јаковић у Суботици пре[д]ставио“. Od tada pa do današnjeg dana traju nagađanja o datumu, okolnostima i mestu večnog prebivališta ovog znamenitog srpskog prosvetitelja. Povodom njegove smrti postavljane su razne teorije.

U novije vreme postoji jedno veoma inspirativno dosećanje da grob Emanuila Jankovića treba potražiti u porodičnoj grobnici Hadžića, ali ovo razmišljanje nikada nije dobilo svoju zvaničnu potvrdu. Nema sumnje da je teza da se „ocu srpske drame ni grob se ne zna” dobra osnova za buduća istraživanja.

24. septembar

Odlukom Gradskog senata jednoglasno je prihvaćen predlog Prosvetnog odbora i osnovana je Subotička gradska Muzička škola (Szabadkai Városi Zenede).

Njen prvi direktor je bio Ištvan Frankl, profesor gimnazije i muzički laik dok su prvi profesori bili Geza Alaga, Vince Soušek i Leonardo Barbaro. Upravo oni su i sačinili prvi nastavni plan za tri odseke škole – za odsek pevanja, violine i violončela.

Ubrzo, tokom oktobra meseca iste godine, škola je počela sa radom. Posle Frankla, na mesto direktora škole dolazi Soušek, koji je na ovom položaju ostao do 1882. godine, kada ga zamenjuje Ferenc Gal.

25. septembar

Na ovaj dan 1727. godine subotički franjevci su, za potrebe izgradnje crkve I samostana, kupili u neposrednoj blizini nekadašnje tvrđave četiri kućice sa pripadajućim zemljištem.

Vlasnici tih kuća Petar Vuković, Franjo Stantić, Franjo Šević i Luka Sarić potpisali su ugovor (sastavljen na nemačkom jeziku), koji je u ime viših vlasti potvrđen 14. oktobra 1727. U to vreme subotička tvrđava u potpunosti je napuštena jer su se graničarski kapetani iz nje morali iseliti još sredinom zime 1724. godine, a vojnu opremu, koja se nalazila u utvđenju, nadležne vojne vlasti prenele su u obližnji Segedin. Nekoliko godina kasnije, na mestu nekadašnje tvrđave, franjevci su podigli crkvu sv. Mihovila i samostan.

26. septembar

26. septembar – Zabranjen rad Savezu poljoprivrednih radnika, koji je od 1925. godine, od kada je sedište njegove Centralne uprave bilo u Subotici, vrlo uspešno razvio svoje aktivnosti u Vojvodini.

Materijalne prilike u kojima su živeli poljoprivrednici u Vojvodini bile su sve nepovoljnije i to je bio jedan od osnovnih razloga sve masovnijeg organizovanja seljaka u Savez poljoprivrednih radnika.

Protestni zborovi protiv gladi, nezaposlenosti, kao i nebriga vlasti za opstanak poljoprivrednog proletarijata i najsiromašnijeg seljaštva, štrajkovi , kao i sve odlučnija istupanja i dogovaranja organizovanih poljoprivrednika, uplašili su vlast, pa je subotička policija 26. septembra 1928. godine upala u prostorije Centralne uprave i zaplenila celokupnu imovinu (arhivu, biblioteku, novac, nameštaj). Tom prilikom doneto je rešenje o zabrani daljeg rada Saveza, sa obrazloženjem da je to komunistička organizacija. Tako je Savez poljoprivrednih radnika prestao sa radom nekoliko meseci ranije nego Nezavisni sindikati u celini, kojima je rad zabranjen uvođenjem šestojanuarske diktature 1929. godine.

27. septembar

27. septembar – Urednik lista “Subatički glasnik” Kalor Milodanović, povodom izbijanja kolere u gradu, teško optužuje gradsku vlast da nije preduzela tim povodom ništa.

U broju koji nosi datum 27. septembar 1873. godine on piše da su “vođe našeg puka danas ljudi koji su potrošili babino blago”.

Oštra razračunavanja političkih neistomišljenika povodom izbijanja kolere u gradu mogla su se prethodno čuti i na zasedanju gradske skupštine a zanimljivo je da se, dok besni epidemija, u novinama oglašava i izvesni Andrija Ivanović (Ivanfi) koji u nudi lečenje „kolerične bolesti” napominjući pritom, da je „do sada izlečio pet hiljada bolesnika”.

28. septembar

U borbama kod Sente, 11. septembra 1697. godine, austrijska vojska predvođena princom Evgenijem Savojskim, nanela je težak poraz Turcima.

Prilikom pregrupisavanja trupa vojska Eugena Savojskog ulogorila se 28. septembra 1697. godine na istočnoj obali jezera Palić (u pojasu između današnjeg Muškog štranda i Vikend naselja).

Kao svedočanstvo, o mestu gde je podignut logor, ostala su dva crteža i opis okoline (na francuskom jeziku), koja su kasnije pronađena u bečkom Ratnom arhivu. Zanimljivo je da se Palić spominje kao „bara sakupljena od kiše“.

Osniva se Tehnička škola

Na osnovu odluke Narodnog odbora Subotice, od 28. septembra 1961. godine, osniva se nova Tehnicka škola sa mašinskim i elektrotehnickim smerom. Tehnicka škola je jedno vreme bila na dve lokacije: u Vilsonovoj 53, a današnjoj Maksima Gorkog 53, i na lokaciji u ulici Matije Gupca 8-10, poznatoj pod nazivom Mali MEŠC.

29. septembar

Početkom pozorišne sezone počela akcija za osnivanje jednog stalnog amaterskog pozorišta u Subotici. Akciju je poveo „Neven“koji je ponovo počeo da izlazi početkom 1935. pod uredništvom Jose Šokčića.

Dana 29. septembra 1935. godine održana je odnivačka skupština u Gradskoj većnici, na kojoj je izabrana uprava i primljena su pravila“ Udruženja za subotičko pozorište“.

Za predsednika je izabran dr Josip Ćović, za potpredsednika Matija Evetović i Joca Milekić, a za sekretare Josip Temeli i Slobodan Gradski.

„Udruženja za subotičko pozorište“ svečano je otvorilo sezonu 10. decembra 1935 kada je izveden je komad „ Zatišje“.