• Pregleda: 3831

Dogodilo se... (21 - 28. oktobar)

Kroz nedeljni pregled podsećaćemo se na neke važne datume u bogatoj istoriji Subotice i njenog postojanja kroz vekove. Za ovu nedelju pripremili smo pregled dešavanja od 21. do 28. oktobra.
Dogodilo se... (21 - 28. oktobar)

Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.

Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...

Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.

Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.

Istorija Subotice - dogodilo se na dan:

21. oktobar

21. oktobar 1922. – Subotički umetnici - avangardisti i simpatizeri nove umetnosti oglasili su se prvi put 21. oktobra 1922. godine u mađarskom listu Hirlap (Novine) člankom Mikeša Floriša ( pravo ime Fisher Miklós).

Rasturanjem žutih letaka sa pozivom na pretplatu na tada još neobjavljeni bečki časopis Akasztott Ember (Obešeni čovek) Šandora Barte ( Barta Sándor) obznanili su svoju avangardnu opredeljenost, umetnički identitet i jasno markirali svoje mesto na razuđenoj umetničkoj i književnoj mapi Evrope. Zahvaljujući njihovoj aktivnosti i Subotica se pridružila nizu onih gradova koji su dvedesetih godina u regijama na rubu prekrojenog bivšeg austrougarskog carstva postali utočište i žarište avangardnih pokreta, umetničkih pravaca.

Na releciji Zagreb - Osijek - Vinkovci - Subotica - Novi Sad - Bečkerek - Temišvar - Arad - Cluj (Kolozsvár) - Užgorod-Košice (Kassa) - Požun uspostavlja se živa književna, likovna, muzička i izdavačka delatnost.

 

22. oktobar

22. oktobar 1867. - Otvorena nova pozorišna sezona predstavom "Kralj se ženi" u izvođenju trupe Gustava Hubaija koji je dužnost direktora obavljao do 1870. godine.

Interesantno je da je nakon dvogodišnjeg ugovora Hubaijeva trupa napustila grad, ali je prilikom primopredaje ustanovljeno da iz inventara nedostaje 10 stolica i 45 vešalica za odela.

Cela stvar je dospela pred sud, pa je lopov (Maćaš Paštrnak) kažnjen sa tri nedelje zatvora i gladovanjem od 48 sati.

 

23. oktobar

23. oktobar 1973. - Subotičke novine od 23. oktobra 1973. godine pišu da je Hana Honti (Honty Hanna, 1893 – 1978), prva „dama“ peštanske operete, gostovala na subotičkoj sceni u muzičkoj komediji „Baka“ Gergelja Čikija, u ulozi grofice Serenji, u ulozi posebno pisanoj za nju.

 

24. oktobar

24. oktobra 1906.– Otvoreno je klizalište na Ženskom štrandu. Prema dostavljenom izveštaju led je gladak a kupališne prostorije, koje se koriste kao svlačionice, se greju.

Ulaznica iznosi 40 filera po osobi a za članove Sport kluba i đake – 20 filera.

Cena sezonske karte je 8 kruna.

 

25. oktobar

25. oktobra 1873. – „Trgovina sa hranom je svuda slaba, osim tržištah, di se hrana za svakidašnju potribu (consum) uzima” piše „Subatički Glasnik” u broju od 25. oktobra 1873.

 

26. oktobar

26. oktobar 1931. – Subotički berberi traže zabranu prodaje žileta, izveštava „Jugoslovenski Dnevnik.“

Na sednici Upravnog odbora Berberske sekcije Zanatskog udruženja u Subotici zatraženo da se sazove Plenarna sednica Berberske sekcije i da se podnese ovaj predlog kako bi se zaštitili profesionalni interesi berbera.

Primećeno je, kaže se, da se u poslednje vreme mnogi služe žiletom i tako se ne briju u berberskim radnjama, nego kod kuće.

To štetno utiče na berberske interese koji će tražiti od Kraljevske vlade da zabrani uvoz i uopšte prodaju žileta a zahteva se da se prodaja britvi omogući samo sa posebnom dozvolom.

 

27. oktobar

27. oktobar 1879. – Otvoreno je prvo gradsko javno kupatilo, vlasništvo Jo Dežea( Desző Joó) i Emanuela Firsta (Fürst).

Nekoliko godina kasnije, 1883. godine, Ištvan Koša je napravio projekat za rekonstrukciju kupatila.

 
Izvor: Subotica.com

povezane teme

2
Zalosno I tuzno Odgovori
Subotica je nekada bila grad, velegrad a danas je eto to sto jeste ostalo od svega toga lepoga I gradjanskoga...unistise nas ovi korumpirani politicari ali skroz upropastise Suboticu, skroz. Zalost I tuga.
Ris Odgovori
Simpa! Naročito mi se dopala ova berberska.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.