Dogodilo se... (16 - 22. septembar)

Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.

Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...

Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.

Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.

Istorija Subotice - dogodilo se na dan:

16. septembar

16.septembar 1964. - Tačno u 15 časova i pet minuta na subotičkoj železničkoj stanici se zaustavio „plavi voz Kozara“, kojim se posle višednevne posete NR Mađarskoj vraćao u zemlju Josip Broz Tito.

Predsednik republike zadržao se u kratkom razgovoru sa rukovodstvom grada.

Prilikom Titove posete Mađarskoj potpisano je nekoliko važnih bilateralnih ugovora a Subotici je pripalo važno mesto u budućoj pograničnoj saradnji sa susedima.

17. septembar

17. septembar 1875.  – Pošto se doselio u grad istoričar Ištvan Ivanji (Iványi István, 1845 - 1917) na ovaj dan 1875. godine konkuriše za mesto profesora na katedri za klasičnu filologiju u Višoj gimnaziji (kao profesor latinskog i nemačkog a poznavao je i grčki jezik). Ivanji  pismo upućuje prema gradonačelniku Janošu Mukiću a njegovu „pokornu predstavku“ čuva Istorijski arhiv.

Do Ivanjijevog izbora na mesto profesora gimnazije je došlo na sednici Gradskog veća 30. septembra iste godine. Time je započelo najbogatije poglavlje u životu monografa Subotice, koje ujedno označava i važan deo kulturne istorije našeg grada.

Nekoliko godina kasnije, Skupština grada je pisanje monografije poverila upravo njemu (1883), a monografija grada štampana je u dva toma (1886. i 1892. godine). Dok je pisao Istoriju slobodnog kraljevskog grada Subotice  (Szabadka Sza. Kir Város Története) Ivanji je imao retko povoljne uslove za rad tako da je obišao sve arhive u Monarhiji. Naravno, najveći deo proučavane građe, odnosio se na subotički arhiv, o čemu  svedoči u autobiografiji: “Glavni izvor bio mi je gradski arhiv, odakle sam, da bih olakšao sebi posao, kolicima prenosio gradske zapisnike i svežnjeve spisa u svoj stan.” Zahvaljujući pisanju zavičajne istorije, Ivanji se obogatio i postao  jedan od bogatijih intelektualaca u gradu.

18. septembar

18. septembar 1820. -  Kraljevski komesar Skuleti poziva magistrat da vodi računa o vaspitanju omladine, pošto, po njegovom mišljenju,  grad o tome ne vodi dovoljno računa. On takođe naređuje da se ubuduće mora sprečiti podizanje koliba u gradu,  zatim preporučuje gradskim vlastima da nađe posao mnoštvu nazaposlenih koji se mogu videti po ulicama i oko suvih mlinova kako puše lule, magistrat  je dužan da vodi brigu o cehovima i da nastoji da u njima budu majstori koji su vešti u svome zanatu i vode ispravan život, podseća kraljevski komesar.

Konačno, u nizu preporuka koje je izdao, nalazi se  ona koja govori o potrebi  da se u Zakletu opštinu budu biraju ljudi koji znaju da čitaju i da pišu latinski jezik. Članovi Magistrata  moraju da služe kao primer ispravnog života, posebno napominje ovaj izaslanik.

Četrdeset godina posle sticanja privilegije sl.kralj. grada Subotica je po broju stanovnika spada među  mnogoljudnije gradova u Mađarskoj, ali, po društveno-ekonomskim, a shodno tome i kulturnim prilikama, ona je još daleko od ostalih gradova u Mađarskoj.

Zabeležimo i reči istoričara Ivanjija koji o prilikama koje su vladale  tih godina u gradu piše: “ Bili su primorani da uvide kako se i pored svojih 40.000 stanovnika, i pored prilično dobrog materijalnog stanja, u moralnom i intelektualnom pogledu nalaze na zaista niskom nivo.. Narod je toliko ograničen , da nije u stanju da vidi prednosti obrazovanja, i da razumno razlikuje dobro od zla.

Omladina je u toliko žalosnom stanju da se prilikom prošle reizbornosti više nije moglo naći za tu svrhu prikladna ličnost koja bi bila od pomoći beležniku,čak i na tako jednostavnim poslovima da sa hartije na hartiju prepiše latinski tekst. Zbog toga je trebalo dovesti čoveka sa strane... Začuđujuće, da su i pored tako mnogobrojnog stanovništva i toliko lokalnih bogataša, jedva našli koju pogodnu ličnost prilikom izbora novih gradskih organa...” zaključuje  istoričar Ivanji

19. septembar

19. septembra 1945. -  Predsedništvo Narodne skupštine AP Vojvodine je 19. septembra donelo odluku da se formiraju u Subotici Hrvatsko narodno kazalište i Magyar Népszinház (Mađarsko narodno pozorište).

Za upravnika Hrvatskog narodnog kazališta postavljen je Lajčo Lendvai a za prvog upravnika Mađarskog narodnog pozorišta  (Magyar Népszinház) postavljen je Ištvan Latak (István Laták). Mesec dana kasnije novi ansambli izveli su prve posleratne pozorišne predstave pred subotičkom publikom.

Ovakva organizacija Narodnog pozorišta trajala je do 1951. godine, kada su se Hrvatsko narodnog kazalište i Magyar Népszinház (Mađarsko narodno pozorište) spojili u ustanovu pod nazivom Narodno pozorište – Népszinház koje je imalo dve drame (Mađarskom i Hrvatskom) i Muzičku granu, koja je tokom naredne sezone prerasla u Operu sa Baletom.

Nekoliko godina kasnije, prema kazališnom Statutu iz 1958. godine, ustanovljene su Drama na srpskohrvatskom jeziku i Drama na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta – Népszinház.

20. septembar

20. septembar 1751. - Kao što je poznato Subotica je kao grad izrasla na močvarnom zemljištu te je stoga uništavanje divljih  zveri  i ptica grabljivica tokom celog 18. veka bilo daleko potrebnije nego danas.

Tada je bilo više šuma, močvara i drugih skloništa za divljač, pa je divljači više i bilo.  Tako je u Subotici 20. septembra 1751. zabeleženo da su vuci požderali neko ždrebe.

Nekoliko godina kasnije (1755), magistrat grada Subotice je doneo odluku da 12 konjanika naizmenice čuvaju useve jer ždralovi u vreme suše nasrću na useve te uništavaju  seme.Tih godina evidentirano  je još zanimljivih slučajeva.

Sredinom pedesetih godina, tačnije, 11. maja 1753. godine ponovo zatičemo tužbu protiv jednog  pastira - kravara, jer je dopustio da vuci požderu jalovu kravu. Tri dana posle toga, prijavljeno je magistratu Subotice da su vuci opet prožderali neko  ždrebe.

Pedesetih godina XVIII veka grad je bio suočen sa izazovima koji su danas nepojmljivi  a prava urbanizacija započeće tek koju deceniju kasnije, kada se i pojavljuju prvi „profesionalni“ lovci.

Omiljeni hobi plemstva bio je lov, koji je jedino i njima bio dozvoljen. Lovom su se ponekad bavili i sveštenici, mada im je nošenje puške bilo izričito zabranjeno.

21. septembar

21. septembar 1986. – Preminuo Milan Asić, dugogodišnji dirigent Subotičke filharmonije i orkestra Narodnog pozorišta, jedan od osnivača opere u našem gradu.  Milan Asić rođen je 23. avgusta 1917. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1943. godine (dirigovanje je usavršavao kod Frana Loske, a kompoziciju kod Krste Odaka).

Bio je dirigent pozorišta i direktor opere i filharmonije u Subotici od 1945. godine do 1954. godine, umetnički direktor Zagrebačke komedije od 1955. do 1957. godine, a od 1957. godine ponovo je dirigent Narodnog pozorišta i filharmonije u Subotici. Kao dirigent gostovao je u Zagrebu, Osijeku, Beogradu, Somboru, Nišu i Novom Sadu, a snimao je za Radio Zagreb.

Za svoj rad, kao dirigent, kompozitor i organizator, dobio je mnoge nagrade i pohvale među kojima posebno treba istaći Nagradu SR Srbije (1950), Nagradu AP Vojvodine i dve nagrade grada Subotice.  Kao što je poznato, 1945. godine ponovo je formirana subotička filharmonija (filharmonijsko društvo osnovano je 1908).

Predsednik filharmonije ostao je po tradiciji direktor Muzičke škole. U toku narednih godina Filharmonija je ostvarila veoma plodan rad pod rukovodstvom Željka Strake, Aleksandra Segedija, Milana Asića, Vlade Koblera i Zvonimira Ciglića.

Rasformiranjem subotičke opere vrsni muzičari su otišli iz grada te je filharmonija bila prinuđena da se smanji i da svede svoju delatnost na skromnije okvire.

22. septembar

22. septembar 1902. – List Bački Dnevnik (Bácskai Naplo) u  broju koji nosi datum 22. septembar 1902. bavi se problemom „letenja“. U tekstu se navodi da se jedan ambiciozni mladić, Jožef František, po struci klavirštimer, već se odranije bavi ovim problemom. „Iz inostranstva je doneo jednu sasvim neobičnu mašinu, koju je montirao prema vlastitom izumu.

Čitava mašinerija je dugačka tri metra, krila su napravljena od svilenih vlakana“. U tekstu još saznajemo da František stanuje u Vešelenjijevoj ulici, u III kvartu i da se tamo nalazi i avion nove konstrukcije na kojem naporno i marljivo radi.

U tekstu se navodi kako se „mladić nada da će na proleće i poleteti svojom letilicom“, i tako će Subotica „imati jedan cepelin“ kaže se u tekstu.

Dalja sudbina ovog eksperimenta ostala je nepoznata, činjenica je da je osam godina kasnije, Ivan Sarić bio prvi Subotičanin koji je poleteo avionom sopstvene konstrukcije.