Da li je mart idealan mesec za zimsko orezivanje voća?

Orezivanje voća je redovna pomotehnička mera koja obuhvata različite tehnike i metode i izvodi se kod svih voćnih vrsta. Prema vremenu izvođenja rezidba može biti letnja, takozvana zelena, i zimska,  odnosno "na zrelo".

- Osnovni ciljevi rezidbe su da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta i da se svetlost dovede do svih delova krune stabla. To je operacija od koje u velikoj meri zavisi visina i kvalitet roda - napominje Nikola Ostrogonac, savetodavac i saradnik za zaštitu bilja "Poljoprivredna stručna i savetodavna služba" Subotice.

Zimska rezidba voćki se po pravilu obavlja u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja prvih pupoljaka, odnosno pre nego što vegetacija počne da buja jer bi u suprotnom kasnije orezivanje izazvalo šok voćnog stabla. Obično se sa rezidbom počinje u novembru, a završava nekad čak u aprilu. 

- Rezidba koja je kasnija od navedenog perioda nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kod preterano bujnih i nerodnih voćaka kojima treba smanjiti bujnost. Kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, kasnija rezidba, posle procene eventualnih šteta, takođe može bih opravdana. Međutim, sve veći broj voćnjaka, a sve manji broj stručne radne snage - rezača, uslovljava da se sa rezidbom počne već u kasnu jesen. Obično se u novembru počinje sa rezidbom jabuke, kruške, šljive, višnje, dok je preporuka da se kajsija, trešnja, borovnica orezuju u martu - pojašnjava naš sagovornik.

Zimsku rezidbu najbolje je obaviti krajem februara ili tokom marta, neposredno pre kretanja vegetacije. U slučaju kada se radi o manjem broju drveća, to je obično izvodljivo, ali kada su u pitanju velike plantaže obično se sa orezivanjem počne već tokom jeseni jer je to obiman posao.

- Za vlasnike amaterskih voćnjaka ili samo nekoliko stabala na okućnici, najbolje je da pričekaju početak proleća. Tokom jeseni se može odraditi sanitarna rezidba koja će doprineti zdravlju drveća. Uklanjaju se sve suve i slomljene grane, kao i one sa vidljivim simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina. Mi ne znamo kakva ce zima biti, da li će doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i grana. Može se desiti da se odreže sve što je suvišno, a zima bude veoma hladna, što za posledicu može imati izmrzavanje grana i rodnih pupoljaka, a nema rezervnih grana ni pupoljaka. Bolje je sa ovom operacijom sačekati do ranog proleća kada možemo proveriti koliko je pupoljaka i grana izmrzlo, koliku dužinu grane ćemo ukloniti - kaže Ostrogonac.

Najčešće korišćene tehnike orezivanja su proređivanje, kojom se uklanja višak izdanaka i povećava rodnost, i prekraćivanje, kojom se skraćuju izdanci kako bi se biljka razgranala na određenoj visini.

- Pravilan rez uvek je ukošen u odnosu na pupoljak i oko 1 cm iznad samog pupoljaka. Pri orezivanju treba paziti da se ne reže ukoso prema pupoljku. Veći rezovi se premazuju kalernarskim voskom kako bi se zatvorila "otvorena vrata" kroz koja mogu prodreti brojni štetni mikroorganizmi i insekti. Prilikom njenog obavljanja, važno je ukloniti sve vodopije, vertikalne grane koje su vegetativni prirast na kojem neće doći do razvoja rodnih pupoljaka. One su snažne i oduzimaju hranu i vodu nauštrb manjeg formiranja rodnih pupoljaka i samim tim umanjuju rodni potencijal. Uklanjaju se i grane koje se preklapaju, odnosno zasenjuju ostale. One koje rastu prema unutra odrežite jer će one da dovedu da zagušenosti središnjeg dela krošnje - savetuju iz "Poljoprivredne stručne i savetodavne službe".

Prilikom orezivanja treba obratiti pažnju da je alat koji se koristi dezinfikovan i prethodno dobro naoštren kako ne bi došlo do cepanja grana ili prenošenja određenih zaraznih oboljenja. 

- U slučaju orezivanja debljih grana potrebno je rez premazati voćarskim, odnosno kalemarskim voskom. Svaki rez je ujedno rana i što pre ona zaraste ili bude premazana voskom, sprečiće se prodor patogena i napad štetočina - dodaje Ostrogonac.

Rezidba ili orezivanje voća je stručan posao za koji je potrebno imati odgovarajući nivo znanja i iskustva te je najbolje da ga obavi stručno lice.

- Za svaku pojedinačnu voćnu vrstu specifičan je način orezivanja u zavisnosti od položaja i mesta rodnih pupoljka, te orezivanje treba da obavi stručno lice, mada je u narodu poznata i izreka "orezivanje bolje ikakvo, nego nikakvo". Način rezidbe zavisi od voćne vrste, starosti voćke, sorte, broja i rodnosti rodnih pupoljaka i tako dalje. Ne postoji univerzalna rezidba za sve voćne vrste, ali navedeni osnovni ciljevi rezidbe su opšti principi koji se mogu primeniti kod svake rezidbe - navodi Ostrogonac.

Rezidba voćaka se deli na rezidbu za formiranje uzgojnog oblika, koja se izvodi na mladim stablima, i rezidba u rodu, čiji je cilj regulisanje rodnosti i održavanje ravnoteže između bujnosti i rodnosti, uz zadržavanje željenog oblika. U starijim i zapuštenim zasadima sprovodi se podmlađivanje voćaka. Kod novozosađenih voćnih sadnica, rezidba se obavlja neposredno posle sadnje, bilo da se radi o prikraćivanju sadnice ili bočnih grana.

- Kakav zahvat ćemo napraviti zavisi od vrste voća, sorte i uzgojnog oblika. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati jer se rezidbom podstiče novi porast, a odlaže rodnost. Što je rezidba oštrija, bujnost novog porasta je veća. Kod takvih stabala se ostavlja što je više moguće potencijalnih rodnih pupoljaka. Kod mladih stabala treba primenjivati druge pomotehničke mere kao što je povijanje grana, dok bi stare voćke, sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm, trebalo oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo - savetuje naš sagovornik i zaključuje - Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. Horizontalnije letoraste ostavljamo, a vertikalnije ili uklanjamo ili prekraćujemo na patrlje.