Čija je svojina Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida?

Noćas u ponoć ističe rok za evidentiranje u Agenciji za privredne registre stvarnih vlasnika kapitala pravnih lica i udruženja, fondacija, zadužbina, što je propisano Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Iz ovog zakona izuzeti su subjekti čiji je osnivač država, kao i političke, verske i sportske organizacije, a vlasnika treba da prijavi i Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida.

Na prvi pogled zaista zvuči nelogično da jedno udruženje, koje nema kapital, ima vlasnika, ali to je u suštini zakonski zastupnik, čovek koji je odgovoran za njegov rad. U Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika stoji da se kao stvarni vlasnik udruženja vodi se lice koje je registrovano za zastupanje, a jedno lice može biti vlasnik više organizacija civilnog društva.

Ipak u subotičkom ogranku Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida poručuju da odbijaju da registruju vlasnika i spremni su da zbog toga uđu u spor sa državom.

- To je paradoks jer se mi bavimo humanitarnim radom, pomažemo našim članovima i njihovim prodicama, a svoju imovinu odavno nemamo. Ne razumemo kako možemo da imamo vlasnika, da budemo nečija svojina, niko od nas nije osnovao ovo udruženje nego su to uradili naši preci, 1919. godine posle Prvog svetskog rata – kaže Dragoslav Dašić, potpredsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije i predsednik subotičkog udruženja. – Naši članovi su pretrpeli neku povredu jer su išli u rat kada ih je država pozvala ili su povređeni u mirnodopskim uslovima na određenim zadacima na koje ih je država rasporedila. Treba da budemo udruženje od posebnog interesa a ne da se tretiramo kao nevladine organizacije.

Ovo udruženje putem konkursa aplicira za novac iz gradske kase, a njihove aktivnosti pomažu dobrotvori, zahvaljujući kojoj mogu da pomognu svojim članovima i njihovim porodicama. Strahuju da, ukoliko se neko prijavi kao vlasnik, može doći do zloupotreba.

- Tražili smo objašnjenje na sve strane, ali nismo uspeli da ga dobijemo, svuda su nam rekli da ne znaju kako da nam pomognu – dodaje Dašić. - Kneževina Srbije je još 1863. godine uredila odnos prema ratnim invalidima i taj zakon je bio jasniji i bolji od ovog što nam se sada nudi. Zahtevom za preregistraciju, dovodi se u pitanje naš opstanak.