Bunjevci svečanim programom proslavili Dan Dužijance
Proslava Dana Dužijance počela je svetom misom, nakon koje je svečana povorka išla do spomenika Blašku Rajiću, gde je položeno cveće. Povorku su sve do Gradskog trga predvodili bandaš i bandašica - Branislav Crnjaković i Milica Saulić.
O tome koliko je Bunjevcima važan ovaj dan govori činjenica da je proglašen za jedan od četiri nacionalna praznika. Ona čuva tradiciju dedova i pradedova, slavi se na veliki hrišćanski praznik, Veliku Gospojinu, a Nacionalni savet Bunjevca već 10 godina bori se da on bude upisan na listu kulturne nematerijalne baštine Republike Srbije.
- Ponosni smo na ono što mi jesmo, na ono što je naše, a to je Dužijanca. Od trenutka kad se poseje žito u crnu zemlju, pa dok nikne i rodi ovaj novi hleb, svi su pogledi ratara upućeni prema nebu. Ovaj hleb, na Veliku Gospojinu mi smo i posvetili. Želimo da, kao što u njemu ima hiljadu zrna koja su se složila, da bi dobili hleb od novog žita, da se i mi tako složimo, da na taj način živimo, kao što i živimo u našem gradu. Običaj Dužijanca nam je toliko bitan i važan da smo ga proglasili za nacionalni praznik, i pre više od 10 godina pokušali smo da ga sačuvamo kao kulturnu nematerijalnu baštinu Republike Srbije. Verujem da će lepota i bogatstvo ovog običaja, njegovo dugo trajanje, a to su vekovi u pitanju, dovesti do toga da ćemo ga na kraju uspeti sačuvati. A sačuvaće ga svakako i ovi mladi, poput naših bandaša i bandašice, poput svih mladih koji večeras ovde, strpljivo u narodnim nošnjama čekaju da odigraju svoje igre. Običaje čuvaju ljudi i zato treba da budemo ponosni na svoj jezik i svoje postojanje, svoje ime. Poželeću da se bunjevačko ime u Subotici, Vojvodini, Srbiji i mnogo šire još dugo dugo čuva i spominje - istakla je predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzana Kujundžić Ostojić.
O upornosti bunjevačkog naroda svedoči tradicija očuvana više od četiri veka, pre koliko su se doselili na ove prostore, ističe pomoćnik gradonačelnika, Srđan Samardžić.
- Ovaj stari običaj Bunjevci su doneli sa sobom kada su se pre četiri veka doselili u Severnu Bačku. Tom običaju, veri, jeziku i kulturi verni su i danas. To samo pokazuje karakter ovih ljudi i čvrstu volju u očuvanju onoga što njih definiše i onog što je njima najvažnije. Lepota nošnje, igre, pesme govori o krotkom duhu koji se nikad nije dao slomiti a prekretnica je bilo tokom istorije, Bunjevci danas uživaju svako pravo u svom gradu i AP Vojvodini i Republici Srbiji. Početkom maja 2021. godine, na predlog gradonačelnika Stevana Bakića, u celoj Subotici uveden je bunjevački jezik kao službeni. Svi zvanični dokumenti prevode se svakodnevno na bunjevački jezik, i on se polako vraća tamo gde je nekad bio, u sve sfere života u ovom gradu. Subotica je grad svih njenih stanovnika, među njima i Bunjevaca, koji su kroz istoriju gradili i razvijali ovaj grad. U to ime, još jednom čestitam vaš nacionalni praznik, da budete svoji, ali i da, prožimajući se sa drugima našu Suboticu i našu Srbiju činite bogatijom i lepšom - poručio je Samardžić.
