Bunjevci proslavili nacionalni praznik
Za svoj nacionalni praznik, bunjevačka zajednica uzela je i dan kada se 1918. godine u Novom Sadu održala Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena i na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Na Velikoj narodnoj skupštini bilo je čak 84 delegata Bunjevaca, koji su imali značajnu ulogu u donošenju velike istorijske odluke.
- Kad se sećamo svetle prošlosti naši predaka, moramo pogledati i sagledati sebe u sadašnjem trenutku – naglasila je mr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. - Posle izbora formiran je treći saziv Bunjevačkog nacionalnog saveta, a već je 12 kako ova krovna bunjevačka institucija postoji. Tokom tog vremena urađeno je puno na buđenju bunjevačke svesti, očuvanju kulture, izučavanju istorije, uveden je bunjevački divan u škole a s njim je započet i proces konačnog uboličavanja naše ikavice u standardni jezik. Sve ove započete istorijske, kulturne i naučne procese potrebno je nastaviti dalje i u buduće četiri godine mandata ovog nacionalnog saveta a da bi uspeli u svim navedenim zadacima potreban je rad svakog od 19 članova.
Po njenim rečima, svaki nacionalni savet imao je svoj put, ali i stranputice, iz kojih su Bunjevci kao zajednica morali dosta da nauče.
- Moramo se prilagoditi vremenu u kome živimo, da nas ono svojim tokom i modernizacijom ne bi prigazilo, a to nam se kao narodu u proteklim vekovima našeg istorijskog pamćenja znalo dešavati – dodala je Kujundžić Ostojić. - Potrebno je osmisliti pravi način i meru kako tradiciju i običaje prenet imodernim generacijama, kako salaše i lampaše približiti onima kojima rastu uz tekovine moderne civilizacije.
O značaju Velike narodne skupštine govorio je prof. dr Saša Marković sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.
- Pre 96 godina Bunjevci su odabrali na koji će način svoj identiter stvarati u modernom vremenu a Velika narodna skupština je imala višeslojan karakter: narodne, nacionalne, socijalne i humanističke emancipacije diskriminisanih naroda nekadašnje Austrougarske carevine – podsetio je profesor Marković. - U tom kontekstu trijumf je ostvaren zahvaljujući međusobnoj saradnji malih naroda koji su u dijalogu i bliskosti pronašli način da odole isključivom nacionalizmu. I Bunjevci su bili svedoci da su nekim narodima, u jednom trenutku, arogancija, netolerantnost, uobrazilja i sujeta obesmislili priliku da budu uspešni i pretvorili je u fantazmagorija sopstvene veličine.
U ime lokalne samouprave goste je pozdravio pomoćnik gradonačelnika Ljuben Hristov.
