Bašta koja rađa i zimi: Svetlanin raj u kojem cveće štiti povrće, a zemlja se ne prekopava

Ideja o "no-dig" sistemu baštovanstva rodila se još pre deceniju i po, dok je Svetlana živela u Somboru i obrađivala veliku baštu.

- Sve sam držala pod konac, nijedne travke nije bilo. Međutim, leto je bilo sušno, ja svakodnevno zalivala, ali većina biljaka je ipak izgorela. Komšija pored je svoju baštu svega par puta obišao, trava je bila do kolena, a sve mu je uspevalo. Tada sam shvatila da je ta visoka trava zaštitila biljke od sunca i čuvala vlagu u zemljištu - počinje priču sagovornica.

Nakon preseljenja u Suboticu dobila je znatno manju površinu za uzgoj hrane. Tragajući za načinom da na maloj površini proizvede dovoljno za celu porodicu, počela je da istražuje permakulturu i "no-dig" sistem. Od četiri male gredice, za svega tri godine došla je do čak 20 gredica za uzgoj.

- Sada imam baštu sa ni sama ne znam koliko vrsta povrća, začinskog bilja, cveća i ponekom voćkom. Samo paradajza imam oko 70 vrsta, a čili paprike nekoliko različitih sorti. Hrane ima u izobilju i za moju porodicu i za ljude koji su mi bliski, a i za zamrzivač. Plodonosi i zimi kada berem kupusarice i praziluk,  vadim šargarepu, celer i cveklu - objašnjava Svetlana.

U njenoj bašti ništa nije slučajno, cveće se sadi zajedno sa povrćem kako bi privlačilo oprašivače i štitilo biljke. Hemikalije se ne koriste, a priroda sama uspostavlja ravnotežu.

- Dragoljub, na primer, privlači biljne vaši na sebe i tako čuva druge biljke. Svaka trava, svaki korov ili gljiva imaju svoju funkciju i ne uklanjaju se - veli ova baštovanka iz Subotice.

Svetlana pravi sopstveni kompost koristeći biljne ostatke iz bašte i domaćinstva, dok gredice formira od grana, lišća, stajnjaka i komposta, te slame i pokošene trave.

- Kod mene se sve vraća zemlji, ništa se ne baca. Čak za uzgoj koristim stare kante, gajbe, pletene korpe i stare kuhinjske elemente u kojima fantastično uspevaju jagode. Pasulj mi se penje uz odžak - kroz smeh će sagovornica. - Ašova i motike nema. Umesto teškog rada i prekopavanja, zemlja se obnavlja prirodnim putem.

Kamilica, bosiljak, vlašac, nana, dragoljub, ladolež, kadifica, tikvice, patlidžan, paprika, paradajz, celer, praziluk, grašak, pasulj, višnje i kruške - samo su deo bogatstva koje ova bašta krije.

U bašti su zasađene samo stare sorte semena koje domaćica nabavlja iz različitih delova sveta.

- Za ovakav sistem uzgoja nije potreban veliki novac niti velika površina. Čak nije potrebno ni veliko znanje, dovoljna je volja i ljubav prema zemlji - dodaje Svetlana koja je nedavno registrovala poljoprivredno gazdinstvo, pa će semena iz svoje bašte, kao i višak rasada i plodova ponuditi na prodaju.

Ipak, iza svega ne stoji želja za velikom proizvodnjom, već potreba da čovek ponovo uspostavi odnos sa prirodom.

Na drvenoj tarabi visi mala pletena korpica za unuka, dok između gredica cveta cveće i miriše začinsko bilje. U Svetlaninoj bašti nema savršenih redova i sterilne zemlje, ali ima života, topline i ideje da priroda, kada joj se pruži prilika, najbolje zna šta radi.