„Bankut“ ponovo niče na Paliću – vraća se zaboravljena sorta pšenice
Godinama unazad, Subotičani i posetioci grada mogli su tokom leta da prisustvuju žetvi pšenice onako kako se to nekada radilo. Ove jeseni tradicija je upotpunjena prikazom setve stare sorte pšenice „bankut“, ručno, bez mašina, uz pomoć konjske zaprege.
- Još kao mlad dečko upamtio sam ime ovog žita. Ova sorta je bila hvaljena od početka i dugo trajala. Daje dobar rod, dobrog je kvaliteta i mnogo je jača od obične pšenice kada je sam rod u pitanju. Sejalo se ručno, ja sam to sve naučio dok sam bio mali, i ostalo mi je u sećanju. Zemlja se uz konjsku zapregu pripremala, setva se ručno obavljala, a potom se njiva opet zavukla konjskom zapregom. Kada bi došlo proleće i prošla zima, stariji ljudi izlazili su na njive, opankom razgrnuli tlo i upregnuli konje kako bi se zatvorila zemlja i olakšalo klijanje zrna koje je već niklo - objašnjava Grgo Pećerić.
Ideja je da se tradicija sejanja ove sorte očuva i prenese na mlađe generacije.
- Mi želimo da oživimo neke stvari u današnjem vremenu koje su moguće, a koje su atraktivne i zanimljive, kako starijima koji ih pamte, kojih je nažalost sve manje, tako i mladima. Na taj način želimo da se ovo zapamti i zabeleži. Danas, kada pomislimo na oranje, odmah pomislimo na moderne traktore i tehnologiju, što je dobro, ali treba zapamtiti i ono što nas je dovelo do današnjeg vremena. Seme „bankuta“ bilo je prilagođeno zemlji koja se nije toliko đubrila kao danas. Vreme ga je pregazilo, dok je moderno žito niže, ali sa većom vlatom. Nutritivna vrednost „bankuta“ je i dalje posebna, bogato je proteinima, a stručnjaci na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo pokušavaju da prenesu njegovu genetiku na moderno žito. Odnos roda između modernog žita i „bankuta“ trenutno je otprilike polovina, a razlog za prestanak masovne setve bio je ekonomski - rekla je predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Podršku očuvanju ove tradicije pružili su Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Dalja promocija manifestacije biće usmerena na sajmove turizma u Novom Sadu i Beogradu.
- Imamo najbolje ljude i najbolje proizvode, samo treba da ih predstavimo na pravi način. U modernom turizmu traži se ono što još nismo videli, a ovo su običaji koji su karakteristični za našu Suboticu. Grad mora da odgovori na veliki priliv turista, posebno iz Novog Sada i Beograda. Ovo će biti deo turističke mape cele Vojvodine, i pozvaćemo turiste da nam se pridruže. Siguran sam da će ovo postati nova turistička atrakcija Subotice - istakao je Nenad Ivanišević, Pokrajinski sekretar za privredu i turizam.
